حَدَّثَنَا أَبُو الْيَمَانِ، قَالَ أَخْبَرَنَا شُعَيْبٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ أَخْبَرَنَا سَالِمُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، أَنَّ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عُمَرَ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ رَأَيْتُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم افْتَتَحَ التَّكْبِيرَ فِي الصَّلاَةِ، فَرَفَعَ يَدَيْهِ حِينَ يُكَبِّرُ حَتَّى يَجْعَلَهُمَا حَذْوَ مَنْكِبَيْهِ، وَإِذَا كَبَّرَ لِلرُّكُوعِ فَعَلَ مِثْلَهُ، وَإِذَا قَالَ سَمِعَ اللَّهُ لِمَنْ حَمِدَهُ. فَعَلَ مِثْلَهُ وَقَالَ " رَبَّنَا وَلَكَ الْحَمْدُ ". وَلاَ يَفْعَلُ ذَلِكَ حِينَ يَسْجُدُ وَلاَ حِينَ يَرْفَعُ رَأْسَهُ مِنَ السُّجُودِ.
Abdulloh ibn Umar (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Men Rasululloh ﷺ namozni takbir bilan boshlab, takbir aytgan paytda qoʻllarini yelkalari barobarigacha koʻtarganlarini, rukuʼ uchun takbir aytganda ham shunday qilganlarini, ‹Samiʼalloohu liman hamidah› deganda ham shunday qilib, soʻng ‹Robbana va lakal-hamd› deganlarini koʻrdim. Sajda qilayotganda va undan bosh koʻtarganda esa buni qilmas edilar.Абдуллоҳ ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Мен Расулуллоҳ ﷺ намозни такбир билан бошлаб, такбир айтган пайтда қўлларини елкалари баробаригача кўтарганларини, рукуъ учун такбир айтганда ҳам шундай қилганларини, ‹Самиъаллооҳу лиман ҳамидаҳ› деганда ҳам шундай қилиб, сўнг ‹Роббана ва лакал-ҳамд› деганларини кўрдим. Сажда қилаётганда ва ундан бош кўтарганда эса буни қилмас эдилар.