حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، قَالَ حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ سُفْيَانَ، قَالَ حَدَّثَنِي مَنْصُورٌ، عَنْ مُسْلِمٍ، عَنْ مَسْرُوقٍ، عَنْ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ أَنَّهَا قَالَتْ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يُكْثِرُ أَنْ يَقُولَ فِي رُكُوعِهِ وَسُجُودِهِ " سُبْحَانَكَ اللَّهُمَّ رَبَّنَا وَبِحَمْدِكَ، اللَّهُمَّ اغْفِرْ لِي " يَتَأَوَّلُ الْقُرْآنَ.
Oisha (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: Paygʻambar ﷺ rukuʼ va sajdalarida koʻp marta: «Subhanakallohumma Robbana va bihamdik, Allohummagʻfir lii (Ey Robbimiz Alloh, Sen (nuqsonlardan) pok Sen va Senga hamd (aytaman); Allohim, meni magʻfirat qil)», — der edilar. Shu tariqa u zot Qurʼonda oʻzlariga bayon qilingan narsaga amal qilar edilar.Оиша (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: Пайғамбар ﷺ рукуъ ва саждаларида кўп марта: «Субҳанакаллоҳумма Роббана ва биҳамдик, Аллоҳуммағфир лии (Эй Роббимиз Аллоҳ, Сен (нуқсонлардан) пок Сен ва Сенга ҳамд (айтаман); Аллоҳим, мени мағфират қил)», — дер эдилар. Шу тариқа у зот Қуръонда ўзларига баён қилинган нарсага амал қилар эдилар.