حَدَّثَنَا أَبُو نُعَيْمٍ، قَالَ حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ أَبِي سَلَمَةَ الْمَاجِشُونُ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنِ السَّائِبِ بْنِ يَزِيدَ، أَنَّ الَّذِي، زَادَ التَّأْذِينَ الثَّالِثَ يَوْمَ الْجُمُعَةِ عُثْمَانُ بْنُ عَفَّانَ ـ رضى الله عنه ـ حِينَ كَثُرَ أَهْلُ الْمَدِينَةِ، وَلَمْ يَكُنْ لِلنَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مُؤَذِّنٌ غَيْرَ وَاحِدٍ، وَكَانَ التَّأْذِينُ يَوْمَ الْجُمُعَةِ حِينَ يَجْلِسُ الإِمَامُ، يَعْنِي عَلَى الْمِنْبَرِ.
Soib ibn Yazid (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Juma namozlari uchun azonlar sonini uchtaga yetkazgan kishi — Usmon ibn Affon edi; bu — Madina (musulmonlari) soni koʻpayganda (boʻldi). Paygʻambar ﷺ zamonida faqat bitta muazzin bor edi va azon faqat imom (minbarga) oʻtirgandan keyin aytilar edi.Соиб ибн Язид (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Жума намозлари учун азонлар сонини учтага етказган киши — Усмон ибн Аффон эди; бу — Мадина (мусулмонлари) сони кўпайганда (бўлди). Пайғамбар ﷺ замонида фақат битта муаззин бор эди ва азон фақат имом (минбарга) ўтиргандан кейин айтилар эди.