حَدَّثَنَا حَسَّانُ الْوَاسِطِيُّ، قَالَ حَدَّثَنَا الْمُفَضَّلُ بْنُ فَضَالَةَ، عَنْ عُقَيْلٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم إِذَا ارْتَحَلَ قَبْلَ أَنْ تَزِيغَ الشَّمْسُ أَخَّرَ الظُّهْرَ إِلَى وَقْتِ الْعَصْرِ، ثُمَّ يَجْمَعُ بَيْنَهُمَا، وَإِذَا زَاغَتْ صَلَّى الظُّهْرَ ثُمَّ رَكِبَ.
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Paygʻambar ﷺ peshindan oldin safarga chiqgan har safar, peshin namozini asr namozi (vaqti)gacha kechiktirar va soʻng (ulovdan) tushib, ularni birga oʻqir edilar; (safarga) chiqishdan oldin quyosh ogʻsa esa, peshin namozini oʻqib, soʻng (safarga) minar edilar.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Пайғамбар ﷺ пешиндан олдин сафарга чиқган ҳар сафар, пешин намозини аср намози (вақти)гача кечиктирар ва сўнг (уловдан) тушиб, уларни бирга ўқир эдилар; (сафарга) чиқишдан олдин қуёш оғса эса, пешин намозини ўқиб, сўнг (сафарга) минар эдилар.