حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الصَّمَدِ، حَدَّثَنَا حَرْبٌ، حَدَّثَنَا يَحْيَى، قَالَ حَدَّثَنِي حَفْصُ بْنُ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ أَنَسٍ، أَنَّ أَنَسًا ـ رضى الله عنه ـ حَدَّثَهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَجْمَعُ بَيْنَ هَاتَيْنِ الصَّلاَتَيْنِ فِي السَّفَرِ. يَعْنِي الْمَغْرِبَ وَالْعِشَاءَ.
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Paygʻambar ﷺ peshindan oldin safarga chiqgan har safar, peshin namozini asr (vaqti)gacha kechiktirar va soʻng ularni birga oʻqir edilar; agar (peshinda) quyosh ogʻsa, peshin namozini oʻqib, soʻng (safarga) minar edilar.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Пайғамбар ﷺ пешиндан олдин сафарга чиқган ҳар сафар, пешин намозини аср (вақти)гача кечиктирар ва сўнг уларни бирга ўқир эдилар; агар (пешинда) қуёш оғса, пешин намозини ўқиб, сўнг (сафарга) минар эдилар.