حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ حَدَّثَنِي مَالِكٌ، عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لَيْسَ الْمِسْكِينُ الَّذِي يَطُوفُ عَلَى النَّاسِ تَرُدُّهُ اللُّقْمَةُ وَاللُّقْمَتَانِ وَالتَّمْرَةُ وَالتَّمْرَتَانِ، وَلَكِنِ الْمِسْكِينُ الَّذِي لاَ يَجِدُ غِنًى يُغْنِيهِ، وَلاَ يُفْطَنُ بِهِ فَيُتَصَدَّقُ عَلَيْهِ، وَلاَ يَقُومُ فَيَسْأَلُ النَّاسَ ".
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Rasululloh ﷺ: «Miskin (kambagʻal) — odamlarni aylanib yurib, ulardan bir-ikki luqma (taom) yoki bir-ikki xurmo soʻraydigan kishi emas; balki miskin — oʻz ehtiyojini qondirishga (mablagʻi) yetmaydigan, ahvoli boshqalarga maʼlum boʻlmagan (shuning uchun unga sadaqa berilmaydigan) va odamlardan tilamaydigan kishidir», — dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Расулуллоҳ ﷺ: «Мискин (камбағал) — одамларни айланиб юриб, улардан бир-икки луқма (таом) ёки бир-икки хурмо сўрайдиган киши эмас; балки мискин — ўз эҳтиёжини қондиришга (маблағи) етмайдиган, аҳволи бошқаларга маълум бўлмаган (шунинг учун унга садақа берилмайдиган) ва одамлардан тиламайдиган кишидир», — дедилар.