حَدَّثَنَا آدَمُ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ زِيَادٍ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ أَخَذَ الْحَسَنُ بْنُ عَلِيٍّ ـ رضى الله عنهما ـ تَمْرَةً مِنْ تَمْرِ الصَّدَقَةِ، فَجَعَلَهَا فِي فِيهِ، فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " كِخٍ كِخٍ ـ لِيَطْرَحَهَا ثُمَّ قَالَ ـ أَمَا شَعَرْتَ أَنَّا لاَ نَأْكُلُ الصَّدَقَةَ ".
Abu Hurayra (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Hasan ibn Ali sadaqa (qilib berilgan) xurmolardan bir xurmoni olib, ogʻziga soldi. Paygʻambar ﷺ: «Uni ogʻzingdan chiqar. Biz sadaqa (qilib) berilgan narsani yemasligimizni bilmaysanmi?» — dedilar.Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Ҳасан ибн Али садақа (қилиб берилган) хурмолардан бир хурмони олиб, оғзига солди. Пайғамбар ﷺ: «Уни оғзингдан чиқар. Биз садақа (қилиб) берилган нарсани емаслигимизни билмайсанми?» — дедилар.