حَدَّثَنَا أَبُو نُعَيْمٍ، حَدَّثَنَا أَفْلَحُ، عَنِ الْقَاسِمِ، عَنْ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ قَالَتْ فَتَلْتُ قَلاَئِدَ بُدْنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِيَدَىَّ، ثُمَّ قَلَّدَهَا وَأَشْعَرَهَا وَأَهْدَاهَا، فَمَا حَرُمَ عَلَيْهِ شَىْءٌ كَانَ أُحِلَّ لَهُ.
Oisha (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: Men Paygʻambar ﷺ ning Budni (qurbonlik tuyalari) uchun garlandlarni oʻz qoʻllarim bilan eshdim; u zot ularga garland taqdi va belgi qoʻydi, soʻng ularni Makkaga joʻnatdi; shunday boʻlsa ham, oʻsha paytda u zot uchun (ehromda taqiqlanadigan) hech bir halol narsa harom hisoblanmadi (yaʼni u zot ehromda emas edi).Оиша (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: Мен Пайғамбар ﷺ нинг Будни (қурбонлик туялари) учун гарландларни ўз қўлларим билан эшдим; у зот уларга гарланд тақди ва белги қўйди, сўнг уларни Маккага жўнатди; шундай бўлса ҳам, ўша пайтда у зот учун (эҳромда тақиқланадиган) ҳеч бир ҳалол нарса ҳаром ҳисобланмади (яъни у зот эҳромда эмас эди).