حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ الْقَاسِمِ، أَنَّهُ سَمِعَ أَبَاهُ ـ وَكَانَ أَفْضَلَ أَهْلِ زَمَانِهِ ـ يَقُولُ سَمِعْتُ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ تَقُولُ طَيَّبْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِيَدَىَّ هَاتَيْنِ حِينَ أَحْرَمَ، وَلِحِلِّهِ حِينَ أَحَلَّ، قَبْلَ أَنْ يَطُوفَ. وَبَسَطَتْ يَدَيْهَا.
Abdurrahmon ibn Qosim (otasidan, Oishadan) rivoyat qiladi: Men otamning — oʻz davrining eng yaxshi kishisi edi — shunday deganini eshitdim: «Men Oishaning shunday deganini eshitdim: ‹Men Allohning Rasuli ﷺ ga — u zot ehromdan chiqishdan oldin, hali ifoza tavofini qilmagan holda — oʻz qoʻllarim bilan atir surdim›. U (Oisha) buni aytganda, qoʻllarini (atir surganini koʻrsatib) yozdi».Абдурраҳмон ибн Қосим (отасидан, Оишадан) ривоят қилади: Мен отамнинг — ўз даврининг энг яхши кишиси эди — шундай деганини эшитдим: «Мен Оишанинг шундай деганини эшитдим: ‹Мен Аллоҳнинг Расули ﷺ га — у зот эҳромдан чиқишдан олдин, ҳали ифоза тавофини қилмаган ҳолда — ўз қўлларим билан атир сурдим›. У (Оиша) буни айтганда, қўлларини (атир сурганини кўрсатиб) ёзди».