حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ زُرَيْعٍ، عَنْ خَالِدٍ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنْ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها ـ قَالَتِ اعْتَكَفَتْ مَعَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم امْرَأَةٌ مِنْ أَزْوَاجِهِ مُسْتَحَاضَةٌ، فَكَانَتْ تَرَى الْحُمْرَةَ وَالصُّفْرَةَ، فَرُبَّمَا وَضَعْنَا الطَّسْتَ تَحْتَهَا وَهْىَ تُصَلِّي.
Oisha (roziyallohu anho)dan rivoyat qilinadi: Allohning Rasuli ﷺ ning zavjalaridan biri u zot bilan birga eʼtikof qildi — u (ayol) istihoza (hayzdan tashqari qon koʻrish) holatida edi va qizil yoki sargʻish (qon) izlarini koʻrar edi; baʼzan u (ayol) namoz oʻqigan paytda, biz uning ostiga bir lagan (idish) qoʻyar edik.Оиша (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилинади: Аллоҳнинг Расули ﷺ нинг завжаларидан бири у зот билан бирга эътикоф қилди — у (аёл) истиҳоза (ҳайздан ташқари қон кўриш) ҳолатида эди ва қизил ёки сарғиш (қон) изларини кўрар эди; баъзан у (аёл) намоз ўқиган пайтда, биз унинг остига бир лаган (идиш) қўяр эдик.