حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَشَّارٍ، حَدَّثَنَا غُنْدَرٌ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ سَعْدٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ عَوْفٍ ـ رضى الله عنه ـ لِصُهَيْبٍ اتَّقِ اللَّهَ وَلاَ تَدَّعِ إِلَى غَيْرِ أَبِيكَ. فَقَالَ صُهَيْبٌ مَا يَسُرُّنِي أَنَّ لِي كَذَا وَكَذَا، وَأَنِّي قُلْتُ ذَلِكَ، وَلَكِنِّي سُرِقْتُ وَأَنَا صَبِيٌّ.
Saʼd (otasidan) rivoyat qiladi: Abdurrahmon ibn Avf Suhaybga: «Allohdan qoʻrq va oʻzingni otangdan boshqaga nisbat berma (yaʼni boshqani otam dema)», — dedi. Suhayb: «Menga koʻp mol berilsa ham, men buni aytishni xohlamas edim, lekin men — bolaligimda oʻgʻirlangan (asir olingan) edim, — deyman», — deb javob berdi.Саъд (отасидан) ривоят қилади: Абдурраҳмон ибн Авф Суҳайбга: «Аллоҳдан қўрқ ва ўзингни отангдан бошқага нисбат берма (яъни бошқани отам дема)», — деди. Суҳайб: «Менга кўп мол берилса ҳам, мен буни айтишни хоҳламас эдим, лекин мен — болалигимда ўғирланган (асир олинган) эдим, — дейман», — деб жавоб берди.