حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ كَثِيرٍ، أَخْبَرَنَا سُفْيَانُ، عَنْ مَنْصُورٍ، عَنْ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ عَبِيدَةَ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ ـ رضى الله عنه ـ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " خَيْرُ النَّاسِ قَرْنِي، ثُمَّ الَّذِينَ يَلُونَهُمْ، ثُمَّ الَّذِينَ يَلُونَهُمْ، ثُمَّ يَجِيءُ أَقْوَامٌ تَسْبِقُ شَهَادَةُ أَحَدِهِمْ يَمِينَهُ، وَيَمِينُهُ شَهَادَتَهُ ". قَالَ إِبْرَاهِيمُ وَكَانُوا يَضْرِبُونَنَا عَلَى الشَّهَادَةِ وَالْعَهْدِ.
Abdulloh ibn Masʼud (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Paygʻambar ﷺ: «Mening avlodim — eng yaxshi (odamlar), soʻng ulardan keyin keladiganlar, soʻng ulardan keyin keladiganlar. Shundan keyin shunday odamlar keladiki, ularning guvohligi qasamlaridan oldin (oʻtar) va qasamlari guvohligidan oldin (oʻtar)», — dedilar. Ibrohim (rivoyatchi): «Biz — ‹Allohning nomi bilan guvohlik beraman› yoki ‹Allohning ahdi bilan (guvohlik beraman)› — deb qasam ichishimiz uchun (bolaligimizda) urilar edik», — dedi.Абдуллоҳ ибн Масъуд (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Пайғамбар ﷺ: «Менинг авлодим — энг яхши (одамлар), сўнг улардан кейин келадиганлар, сўнг улардан кейин келадиганлар. Шундан кейин шундай одамлар келадики, уларнинг гувоҳлиги қасамларидан олдин (ўтар) ва қасамлари гувоҳлигидан олдин (ўтар)», — дедилар. Иброҳим (ривоятчи): «Биз — ‹Аллоҳнинг номи билан гувоҳлик бераман› ёки ‹Аллоҳнинг аҳди билан (гувоҳлик бераман)› — деб қасам ичишимиз учун (болалигимизда) урилар эдик», — деди.