حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ بُكَيْرٍ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، قَالَ حَدَّثَنِي يُونُسُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، أَنَّ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عَبَّاسٍ، أَخْبَرَهُ أَنَّ أَبَا سُفْيَانَ أَخْبَرَهُ أَنَّ هِرَقْلَ قَالَ لَهُ سَأَلْتُكَ كَيْفَ كَانَ قِتَالُكُمْ إِيَّاهُ فَزَعَمْتَ أَنَّ الْحَرْبَ سِجَالٌ وَدُوَلٌ، فَكَذَلِكَ الرُّسُلُ تُبْتَلَى ثُمَّ تَكُونُ لَهُمُ الْعَاقِبَةُ.
Abdulloh ibn Abbos (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadi: Abu Sufyon unga aytdiki, Hiraql (Irakliy) unga: «Men sendan — sening u (Paygʻambar ﷺ) bilan janglaringizning natijasi haqida — soʻradim va sen menga — sizlar bir-biringiz bilan navbatma-navbat (goh gʻalaba, goh magʻlubiyat bilan) jang qildingiz, deb — aytding. Bas, paygʻambarlar shu tariqa sinaladi, lekin oxirgi (yakuniy) gʻalaba doimo ularniki(dir)», — dedi.Абдуллоҳ ибн Аббос (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинади: Абу Суфён унга айтдики, Ҳирақл (Ираклий) унга: «Мен сендан — сенинг у (Пайғамбар ﷺ) билан жангларингизнинг натижаси ҳақида — сўрадим ва сен менга — сизлар бир-бирингиз билан навбатма-навбат (гоҳ ғалаба, гоҳ мағлубият билан) жанг қилдингиз, деб — айтдинг. Бас, пайғамбарлар шу тариқа синалади, лекин охирги (якуний) ғалаба доимо уларники(дир)», — деди.