حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ سَعِيدٍ الْخُزَاعِيُّ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الأَعْلَى، عَنْ حُمَيْدٍ، قَالَ سَأَلْتُ أَنَسًا. حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ زُرَارَةَ، حَدَّثَنَا زِيَادٌ، قَالَ حَدَّثَنِي حُمَيْدٌ الطَّوِيلُ، عَنْ أَنَسٍ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ غَابَ عَمِّي أَنَسُ بْنُ النَّضْرِ عَنْ قِتَالِ بَدْرٍ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ، غِبْتُ عَنْ أَوَّلِ قِتَالٍ قَاتَلْتَ الْمُشْرِكِينَ، لَئِنِ اللَّهُ أَشْهَدَنِي قِتَالَ الْمُشْرِكِينَ لَيَرَيَنَّ اللَّهُ مَا أَصْنَعُ، فَلَمَّا كَانَ يَوْمُ أُحُدٍ وَانْكَشَفَ الْمُسْلِمُونَ قَالَ " اللَّهُمَّ إِنِّي أَعْتَذِرُ إِلَيْكَ مِمَّا صَنَعَ هَؤُلاَءِ ـ يَعْنِي أَصْحَابَهُ ـ وَأَبْرَأُ إِلَيْكَ مِمَّا صَنَعَ هَؤُلاَءِ " ـ يَعْنِي الْمُشْرِكِينَ ـ ثُمَّ تَقَدَّمَ، فَاسْتَقْبَلَهُ سَعْدُ بْنُ مُعَاذٍ، فَقَالَ يَا سَعْدُ بْنَ مُعَاذٍ، الْجَنَّةَ، وَرَبِّ النَّضْرِ إِنِّي أَجِدُ رِيحَهَا مِنْ دُونِ أُحُدٍ. قَالَ سَعْدٌ فَمَا اسْتَطَعْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ مَا صَنَعَ. قَالَ أَنَسٌ فَوَجَدْنَا بِهِ بِضْعًا وَثَمَانِينَ ضَرْبَةً بِالسَّيْفِ أَوْ طَعْنَةً بِرُمْحٍ أَوْ رَمْيَةً بِسَهْمٍ، وَوَجَدْنَاهُ قَدْ قُتِلَ وَقَدْ مَثَّلَ بِهِ الْمُشْرِكُونَ، فَمَا عَرَفَهُ أَحَدٌ إِلاَّ أُخْتُهُ بِبَنَانِهِ. قَالَ أَنَسٌ كُنَّا نَرَى أَوْ نَظُنُّ أَنَّ هَذِهِ الآيَةَ نَزَلَتْ فِيهِ وَفِي أَشْبَاهِهِ [quran sura="33" aya_start="23" aya_end="23"]{مِنَ الْمُؤْمِنِينَ رِجَالٌ صَدَقُوا مَا عَاهَدُوا اللَّهَ عَلَيْهِ} إِلَى آخِرِ الآيَةِ. وَقَالَ إِنَّ أُخْتَهُ وَهْىَ تُسَمَّى الرُّبَيِّعَ كَسَرَتْ ثَنِيَّةَ امْرَأَةٍ فَأَمَرَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِالْقِصَاصِ، فَقَالَ أَنَسٌ يَا رَسُولَ اللَّهِ، وَالَّذِي بَعَثَكَ بِالْحَقِّ لاَ تُكْسَرُ ثَنِيَّتُهَا. فَرَضُوا بِالأَرْشِ وَتَرَكُوا الْقِصَاصَ، فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّ مِنْ عِبَادِ اللَّهِ مَنْ لَوْ أَقْسَمَ عَلَى اللَّهِ لأَبَرَّهُ ".
Anas (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Mening amakim Anas ibn Nazr Badr jangida (qatnashmay) yoʻq edi. U: «Yo Rasululloh! Men siz mushriklarga qarshi qilgan birinchi jangda yoʻq edim. (Allohga qasamki) agar Alloh menga mushriklarga qarshi jang qilish imkonini bersa, shubhasiz, Alloh men qanday (jasorat bilan) jang qilishimni koʻradi», — dedi. Uhud kunida musulmonlar orqaga oʻgirilib qochganda, u: «Allohim! Men Senga — mana bular (sahobalar) qilgan (ish) uchun — uzr soʻrayman va men — mana bular (mushriklar) qilgan (ish)dan — voz kechaman (bezorman)», — dedi. Soʻng u oldinga yurdi va Saʼd ibn Muoz uni uchratdi. U: «Ey Saʼd ibn Muoz! Nazrning Robbiga qasamki, jannat! Men uning hidini Uhud (togʻi) tomonidan kelayotganini his qilyapman», — dedi. Keyinchalik Saʼd: «Yo Rasululloh! Men u (Anas ibn Nazr) qilgan (ish)ga erisha (qila) olmayman. Biz uning tanasida qilich va oʻqlardan sakson(dan) ortiq jarohat topdik. Biz uni — oʻlik holda va shu qadar (badani) shafqatsizlarcha buzilgan holatda — topdikki, uni — opasidan boshqa hech kim — barmoqlaridan (boshqa belgisi bilan) tanimadi», — dedi. Biz — (mana bu) oyat u va uning kabi kishilar haqida nozil boʻldi, deb oʻylar edik: ‹Moʻminlar orasida — Allohga bergan ahdiga sodiq qolgan erkaklar bor...› (Ahzob, 23). Uning opasi Rubbayyiʼ bir ayolning old tishini sindirdi va Allohning Rasuli ﷺ qasos (olinishi)ni buyurdi. Shunda Anas (ibn Nazr): «Yo Rasululloh! Sizni haq bilan yuborgan Zotga qasamki, mening opamning tishi sindirilmaydi!» — dedi. Soʻng Anasning opasining raqiblari tovon (diya)ni qabul qilib, qasos talabidan voz kechdi. Bas, Allohning Rasuli ﷺ: «Allohning baʼzi bandalari (bor)ki, ular qasam ichsa, Alloh ularning qasamini bajaradi (yaʼni amalga oshiradi)», — dedi.Анас (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Менинг амаким Анас ибн Назр Бадр жангида (қатнашмай) йўқ эди. У: «Ё Расулуллоҳ! Мен сиз мушрикларга қарши қилган биринчи жангда йўқ эдим. (Аллоҳга қасамки) агар Аллоҳ менга мушрикларга қарши жанг қилиш имконини берса, шубҳасиз, Аллоҳ мен қандай (жасорат билан) жанг қилишимни кўради», — деди. Уҳуд кунида мусулмонлар орқага ўгирилиб қочганда, у: «Аллоҳим! Мен Сенга — мана булар (саҳобалар) қилган (иш) учун — узр сўрайман ва мен — мана булар (мушриклар) қилган (иш)дан — воз кечаман (безорман)», — деди. Сўнг у олдинга юрди ва Саъд ибн Муоз уни учратди. У: «Эй Саъд ибн Муоз! Назрнинг Роббига қасамки, жаннат! Мен унинг ҳидини Уҳуд (тоғи) томонидан келаётганини ҳис қиляпман», — деди. Кейинчалик Саъд: «Ё Расулуллоҳ! Мен у (Анас ибн Назр) қилган (иш)га эриша (қила) олмайман. Биз унинг танасида қилич ва ўқлардан саксон(дан) ортиқ жароҳат топдик. Биз уни — ўлик ҳолда ва шу қадар (бадани) шафқацизларча бузилган ҳолатда — топдикки, уни — опасидан бошқа ҳеч ким — бармоқларидан (бошқа белгиси билан) танимади», — деди. Биз — (мана бу) оят у ва унинг каби кишилар ҳақида нозил бўлди, деб ўйлар эдик: ‹Мўминлар орасида — Аллоҳга берган аҳдига содиқ қолган эркаклар бор...› (Аҳзоб, 23). Унинг опаси Руббаййиъ бир аёлнинг олд тишини синдирди ва Аллоҳнинг Расули ﷺ қасос (олиниши)ни буюрди. Шунда Анас (ибн Назр): «Ё Расулуллоҳ! Сизни ҳақ билан юборган Зотга қасамки, менинг опамнинг тиши синдирилмайди!» — деди. Сўнг Анаснинг опасининг рақиблари товон (дия)ни қабул қилиб, қасос талабидан воз кечди. Бас, Аллоҳнинг Расули ﷺ: «Аллоҳнинг баъзи бандалари (бор)ки, улар қасам ичса, Аллоҳ уларнинг қасамини бажаради (яъни амалга оширади)», — деди.