HadislarҲадисларPaygʻambarlar vorislariПайғамбарлар ворислари
Sahih al-Buxoriy · HadisСаҳиҳ ал-Бухорий · Ҳадис2942Bob 102:Боб 102: Paygʻambar (Muhammad) ﷺ ning odamlarni Islomga (kirishga) va uning risolatiga iymon keltirishga daʼvatiПайғамбар (Муҳаммад) ﷺ нинг одамларни Исломга (киришга) ва унинг рисолатига иймон келтиришга даъватиباب دُعَاءِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم إِلَى الإِسْلاَمِ وَالنُّبُوَّةِ، وَأَنْ لاَ يَتَّخِذَ بَعْضُهُمْ بَعْضًا أَرْبَابًا مِنْ دُونِ اللَّهِ

حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مَسْلَمَةَ الْقَعْنَبِيُّ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ أَبِي حَازِمٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ سَهْلِ بْنِ سَعْد ٍ ـ رضى الله عنه ـ سَمِعَ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ يَوْمَ خَيْبَرَ ‏"‏ لأُعْطِيَنَّ الرَّايَةَ رَجُلاً يَفْتَحُ اللَّهُ عَلَى يَدَيْهِ ‏"‏‏.‏ فَقَامُوا يَرْجُونَ لِذَلِكَ أَيُّهُمْ يُعْطَى، فَغَدَوْا وَكُلُّهُمْ يَرْجُو أَنْ يُعْطَى فَقَالَ ‏"‏ أَيْنَ عَلِيٌّ ‏"‏‏.‏ فَقِيلَ يَشْتَكِي عَيْنَيْهِ، فَأَمَرَ فَدُعِيَ لَهُ، فَبَصَقَ فِي عَيْنَيْهِ، فَبَرَأَ مَكَانَهُ حَتَّى كَأَنَّهُ لَمْ يَكُنْ بِهِ شَىْءٌ فَقَالَ نُقَاتِلُهُمْ حَتَّى يَكُونُوا مِثْلَنَا‏.‏ فَقَالَ ‏"‏ عَلَى رِسْلِكَ حَتَّى تَنْزِلَ بِسَاحَتِهِمْ، ثُمَّ ادْعُهُمْ إِلَى الإِسْلاَمِ، وَأَخْبِرْهُمْ بِمَا يَجِبُ عَلَيْهِمْ، فَوَاللَّهِ لأَنْ يُهْدَى بِكَ رَجُلٌ وَاحِدٌ خَيْرٌ لَكَ مِنْ حُمْرِ النَّعَمِ ‏"‏‏.‏

Sahl ibn Saʼd (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: U Paygʻambar ﷺ ning Xaybar (jangi) kuni: «Men bayroqni — Alloh uning qoʻlida gʻalaba ato qiladigan — bir kishiga beraman», — deganini eshitdi. Bas, Paygʻambar ﷺ ning sahobalari — bayroq kimga berilishini koʻrishni qattiq istab — turdi va ularning har biri bayroq oʻziga berilishini xohladi. Lekin Paygʻambar ﷺ Alini (chaqirishni) soʻradi. Kimdir u zotga — Alining koʻzi ogʻrib turganini — aytdi. Shuning uchun u zot Alini oʻz oldiga keltirishni buyurdi. Soʻng Paygʻambar ﷺ uning koʻzlariga (tupugini) surdi va uning koʻzlari — goʻyo hech qachon ogʻrimagandek — darhol tuzaldi. Ali: «Biz ular (kofirlar) biz (musulmonlar)dek boʻlguncha ular bilan jang qilamiz», — dedi. Paygʻambar ﷺ: «Sabr qil — toki sen ularga roʻpara kelib, ularni Islomga daʼvat qilguningcha va Alloh ularga vojib qilgan (narsa)larni ularga xabar qilguningcha. Allohga qasamki! Agar sening qoʻling bilan (yaʼni sen orqali) bir kishi Islomni qabul qilsa, bu sen uchun qizil tuyalardan (yaʼni eng qimmatli mol-mulkdan) ham yaxshiroq(dir)», — dedi.Саҳл ибн Саъд (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: У Пайғамбар ﷺ нинг Хайбар (жанги) куни: «Мен байроқни — Аллоҳ унинг қўлида ғалаба ато қиладиган — бир кишига бераман», — деганини эшитди. Бас, Пайғамбар ﷺ нинг саҳобалари — байроқ кимга берилишини кўришни қаттиқ истаб — турди ва уларнинг ҳар бири байроқ ўзига берилишини хоҳлади. Лекин Пайғамбар ﷺ Алини (чақиришни) сўради. Кимдир у зотга — Алининг кўзи оғриб турганини — айтди. Шунинг учун у зот Алини ўз олдига келтиришни буюрди. Сўнг Пайғамбар ﷺ унинг кўзларига (тупугини) сурди ва унинг кўзлари — гўё ҳеч қачон оғримагандек — дарҳол тузалди. Али: «Биз улар (кофирлар) биз (мусулмонлар)дек бўлгунча улар билан жанг қиламиз», — деди. Пайғамбар ﷺ: «Сабр қил — токи сен уларга рўпара келиб, уларни Исломга даъват қилгунингча ва Аллоҳ уларга вожиб қилган (нарса)ларни уларга хабар қилгунингча. Аллоҳга қасамки! Агар сенинг қўлинг билан (яъни сен орқали) бир киши Исломни қабул қилса, бу сен учун қизил туялардан (яъни энг қимматли мол-мулкдан) ҳам яхшироқ(дир)», — деди.

Darajasi:Даражаси: SahihСаҳиҳ · Rivoyat qildi:Ривоят қилди: Sahl ibn Sa'd as-Soidiy