حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ مُحَمَّدِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ عَبْدٍ الْقَارِيُّ، عَنْ أَبِي حَازِمٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي سَهْلٌ ـ رضى الله عنه يَعْنِي ابْنَ سَعْدٍ ـ قَالَ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَوْمَ خَيْبَرَ " لأُعْطِيَنَّ الرَّايَةَ غَدًا رَجُلاً يُفْتَحُ عَلَى يَدَيْهِ، يُحِبُّ اللَّهَ وَرَسُولَهُ، وَيُحِبُّهُ اللَّهُ وَرَسُولُهُ ". فَبَاتَ النَّاسُ لَيْلَتَهُمْ أَيُّهُمْ يُعْطَى فَغَدَوْا كُلُّهُمْ يَرْجُوهُ فَقَالَ " أَيْنَ عَلِيٌّ ". فَقِيلَ يَشْتَكِي عَيْنَيْهِ، فَبَصَقَ فِي عَيْنَيْهِ وَدَعَا لَهُ، فَبَرَأَ كَأَنْ لَمْ يَكُنْ بِهِ وَجَعٌ، فَأَعْطَاهُ فَقَالَ أُقَاتِلُهُمْ حَتَّى يَكُونُوا مِثْلَنَا. فَقَالَ " انْفُذْ عَلَى رِسْلِكَ حَتَّى تَنْزِلَ بِسَاحَتِهِمْ، ثُمَّ ادْعُهُمْ إِلَى الإِسْلاَمِ، وَأَخْبِرْهُمْ بِمَا يَجِبُ عَلَيْهِمْ، فَوَاللَّهِ لأَنْ يَهْدِيَ اللَّهُ بِكَ رَجُلاً خَيْرٌ لَكَ مِنْ أَنْ يَكُونَ لَكَ حُمْرُ النَّعَمِ ".
Sahl (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Xaybar (jangi) kuni Paygʻambar ﷺ: «Ertaga men bayroqni — Alloh (tomonidan) gʻalaba beriladigan, Alloh va Uning Rasulini sevadigan hamda Alloh va Uning Rasuli (ham) sevadigan — bir kishiga beraman», — dedi. Bas, odamlar oʻsha kechasi — bayroqni kim olishi haqida — hayron boʻlib (oʻyladi) va ertalab har biri oʻsha kishi men boʻlsam, deb umid qildi. Allohning Rasuli ﷺ: «Ali qani?» — dedi. U zotga — Alining koʻzi ogʻrib turgani — aytildi. Bas, u zot uning koʻzlariga tupugini surdi va uning (sogʻayishi uchun) Allohga duo qildi. U darhol — goʻyo hech qanday kasalligi yoʻqdek — sogʻaydi. Paygʻambar ﷺ unga bayroqni berdi. Ali: «Men ular biz (musulmonlar)dek boʻlguncha ular bilan jang qilaymi?» — dedi. Paygʻambar ﷺ: «Ularning oldiga sabr va xotirjamlik bilan bor — to sen (ularning) yeriga kirguningcha. Soʻng ularni Islomga daʼvat qil va ularga vojib qilingan (narsa)larni xabar qil — chunki, Allohga qasamki, agar Alloh sen orqali biror kishiga hidoyat bersa, bu sen uchun qizil tuyalarga ega boʻlishingdan yaxshiroq(dir)», — dedi.Саҳл (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Хайбар (жанги) куни Пайғамбар ﷺ: «Эртага мен байроқни — Аллоҳ (томонидан) ғалаба бериладиган, Аллоҳ ва Унинг Расулини севадиган ҳамда Аллоҳ ва Унинг Расули (ҳам) севадиган — бир кишига бераман», — деди. Бас, одамлар ўша кечаси — байроқни ким олиши ҳақида — ҳайрон бўлиб (ўйлади) ва эрталаб ҳар бири ўша киши мен бўлсам, деб умид қилди. Аллоҳнинг Расули ﷺ: «Али қани?» — деди. У зотга — Алининг кўзи оғриб тургани — айтилди. Бас, у зот унинг кўзларига тупугини сурди ва унинг (соғайиши учун) Аллоҳга дуо қилди. У дарҳол — гўё ҳеч қандай касаллиги йўқдек — соғайди. Пайғамбар ﷺ унга байроқни берди. Али: «Мен улар биз (мусулмонлар)дек бўлгунча улар билан жанг қилайми?» — деди. Пайғамбар ﷺ: «Уларнинг олдига сабр ва хотиржамлик билан бор — то сен (уларнинг) ерига киргунингча. Сўнг уларни Исломга даъват қил ва уларга вожиб қилинган (нарса)ларни хабар қил — чунки, Аллоҳга қасамки, агар Аллоҳ сен орқали бирор кишига ҳидоят берса, бу сен учун қизил туяларга эга бўлишингдан яхшироқ(дир)», — деди.