وَقَالَ نُعَيْمٌ عَنِ ابْنِ الْمُبَارَكِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، أَخْبَرَنِي مَوْلًى، لأُسَامَةَ بْنِ زَيْدٍ. أَنَّ الْحَجَّاجَ بْنَ أَيْمَنَ ابْنِ أُمِّ أَيْمَنَ،، وَكَانَ، أَيْمَنُ ابْنُ أُمِّ أَيْمَنَ أَخَا أُسَامَةَ لأُمِّهِ، وَهْوَ رَجُلٌ مِنَ الأَنْصَارِ، فَرَآهُ ابْنُ عُمَرَ لَمْ يُتِمَّ رُكُوعَهُ وَلاَ سُجُودَهُ فَقَالَ أَعِدْ.
Hajjoj ibn Ayman ibn Ummu Ayman — Ayman ibn Ummu Ayman Usomaning onasi tomonidan ukasi edi, u (Hajjoj) ansorlardan bir kishi edi — uni Ibn Umar rukuʼini ham, sajdasini ham toʻliq qilmayotganini koʻrdi va: «Qaytadan (oʻqi)», dedi.Ҳажжож ибн Айман ибн Умму Айман — Айман ибн Умму Айман Усоманинг онаси томонидан укаси эди, у (Ҳажжож) ансорлардан бир киши эди — уни Ибн Умар рукуъини ҳам, саждасини ҳам тўлиқ қилмаётганини кўрди ва: «Қайтадан (ўқи)», деди.