حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ كَعْبِ بْنِ مَالِكٍ، أَنَّ جَابِرَ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ ـ رضى الله عنهما ـ أَخْبَرَهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَجْمَعُ بَيْنَ الرَّجُلَيْنِ مِنْ قَتْلَى أُحُدٍ فِي ثَوْبٍ وَاحِدٍ ثُمَّ يَقُولُ " أَيُّهُمْ أَكْثَرُ أَخْذًا لِلْقُرْآنِ ". فَإِذَا أُشِيرَ لَهُ إِلَى أَحَدٍ، قَدَّمَهُ فِي اللَّحْدِ، وَقَالَ " أَنَا شَهِيدٌ عَلَى هَؤُلاَءِ يَوْمَ الْقِيَامَةِ ". وَأَمَرَ بِدَفْنِهِمْ بِدِمَائِهِمْ، وَلَمْ يُصَلِّ عَلَيْهِمْ، وَلَمْ يُغَسَّلُوا. وَقَالَ أَبُو الْوَلِيدِ عَنْ شُعْبَةَ، عَنِ ابْنِ الْمُنْكَدِرِ، قَالَ سَمِعْتُ جَابِرًا، قَالَ لَمَّا قُتِلَ أَبِي جَعَلْتُ أَبْكِي وَأَكْشِفُ الثَّوْبَ عَنْ وَجْهِهِ،، فَجَعَلَ أَصْحَابُ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم يَنْهَوْنِي وَالنَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم لَمْ يَنْهَ، وَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " لاَ تَبْكِيهِ أَوْ مَا تَبْكِيهِ، مَا زَالَتِ الْمَلاَئِكَةُ تُظِلُّهُ بِأَجْنِحَتِهَا حَتَّى رُفِعَ ".
Rasululloh ﷺ Uhud (shahid)laridan ikki kishini bitta kiyim (kafan)ga jamlar, soʻng: «Ularning qaysi biri Qurʼonni koʻproq olgan (yodlagan)?» derdilar. Ulardan biriga ishora qilinsa, uni lahdda (qabrda) oldinga qoʻyar va: «Men qiyomat kuni mana bularga guvohman», derdilar. U zot ularni qonlari bilan (yuvilmasdan) dafn qilishni buyurdilar, ularga (janoza) namozini ham oʻqimadilar va ular yuvilmadi (gʻusl qilinmadi). Ibnul-Munkadir (rivoyat qilib): Men Jobirning shunday deganini eshitdim: «Otam oʻldirilganda, men yigʻlay boshlab, uning yuzidan kiyim(kafan)ni ocha boshladim. Paygʻambar ﷺning sahobalari meni qaytarar, Paygʻambar ﷺ esa qaytarmasdilar. Paygʻambar ﷺ: ‹Uni yigʻlama› — yoki: ‹nega uni yigʻlaysan?› (dedilar va:) ‹Farishtalar uni (osmonga) koʻtarilguncha qanotlari bilan soyalab turdilar› dedilar», dedi.Расулуллоҳ ﷺ Уҳуд (шаҳид)ларидан икки кишини битта кийим (кафан)га жамлар, сўнг: «Уларнинг қайси бири Қуръонни кўпроқ олган (ёдлаган)?» дердилар. Улардан бирига ишора қилинса, уни лаҳдда (қабрда) олдинга қўяр ва: «Мен қиёмат куни мана буларга гувоҳман», дердилар. У зот уларни қонлари билан (ювилмасдан) дафн қилишни буюрдилар, уларга (жаноза) намозини ҳам ўқимадилар ва улар ювилмади (ғусл қилинмади). Ибнул-Мункадир (ривоят қилиб): Мен Жобирнинг шундай деганини эшитдим: «Отам ўлдирилганда, мен йиғлай бошлаб, унинг юзидан кийим(кафан)ни оча бошладим. Пайғамбар ﷺнинг саҳобалари мени қайтарар, Пайғамбар ﷺ эса қайтармасдилар. Пайғамбар ﷺ: ‹Уни йиғлама› — ёки: ‹нега уни йиғлайсан?› (дедилар ва:) ‹Фаришталар уни (осмонга) кўтарилгунча қанотлари билан соялаб турдилар› дедилар», деди.