حَدَّثَنِي عَيَّاشُ بْنُ الْوَلِيدِ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الأَعْلَى، حَدَّثَنَا خَالِدٌ، عَنْ عِكْرِمَةَ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ خَرَجَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فِي رَمَضَانَ إِلَى حُنَيْنٍ، وَالنَّاسُ مُخْتَلِفُونَ فَصَائِمٌ وَمُفْطِرٌ، فَلَمَّا اسْتَوَى عَلَى رَاحِلَتِهِ دَعَا بِإِنَاءٍ مِنْ لَبَنٍ أَوْ مَاءٍ، فَوَضَعَهُ عَلَى رَاحَتِهِ أَوْ عَلَى رَاحِلَتِهِ، ثُمَّ نَظَرَ إِلَى النَّاسِ فَقَالَ الْمُفْطِرُونَ لِلصُّوَّامِ أَفْطِرُوا.
(Ibn Abbos aytdi:) Paygʻambar ﷺ Ramazonda (Makka tomon) chiqdilar — odamlar har xil edi: roʻzador ham, roʻzasiz ham. U zot ulovlari ustiga oʻrnashganlarida, sut yoki suv (solingan) bir idish soʻrab, uni kaftlariga — yoki ulovlariga — qoʻ ydilar, soʻng odamlarga qaradilar. Shunda roʻzasizlar roʻzadorlarga: «(Roʻzani) ochinglar», deyishdi.(Ибн Аббос айтди:) Пайғамбар ﷺ Рамазонда (Макка томон) чиқдилар — одамлар ҳар хил эди: рўзадор ҳам, рўзасиз ҳам. У зот уловлари устига ўрнашганларида, сут ёки сув (солинган) бир идиш сўраб, уни кафтларига — ёки уловларига — қў йдилар, сўнг одамларга қарадилар. Шунда рўзасизлар рўзадорларга: «(Рўзани) очинглар», дейишди.