حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ سُلَيْمَانَ، قَالَ أَخْبَرَنِي ابْنُ وَهْبٍ، قَالَ حَدَّثَنِي عُمَرُ بْنُ مُحَمَّدٍ، أَنَّ أَبَاهُ، حَدَّثَهُ عَنِ ابْنِ عُمَرَ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ كُنَّا نَتَحَدَّثُ بِحَجَّةِ الْوَدَاعِ وَالنَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم بَيْنَ أَظْهُرِنَا، وَلاَ نَدْرِي مَا حَجَّةُ الْوَدَاعِ، فَحَمِدَ اللَّهَ وَأَثْنَى عَلَيْهِ ثُمَّ ذَكَرَ الْمَسِيحَ الدَّجَّالَ فَأَطْنَبَ فِي ذِكْرِهِ وَقَالَ " مَا بَعَثَ اللَّهُ مِنْ نَبِيٍّ إِلاَّ أَنْذَرَ أُمَّتَهُ، أَنْذَرَهُ نُوحٌ وَالنَّبِيُّونَ مِنْ بَعْدِهِ، وَإِنَّهُ يَخْرُجُ فِيكُمْ، فَمَا خَفِيَ عَلَيْكُمْ مِنْ شَأْنِهِ فَلَيْسَ يَخْفَى عَلَيْكُمْ أَنَّ رَبَّكُمْ لَيْسَ عَلَى مَا يَخْفَى عَلَيْكُمْ ثَلاَثًا، إِنَّ رَبَّكُمْ لَيْسَ بِأَعْوَرَ، وَإِنَّهُ أَعْوَرُ عَيْنِ الْيُمْنَى، كَأَنَّ عَيْنَهُ عِنَبَةٌ طَافِيَةٌ ". " أَلاَ إِنَّ اللَّهَ حَرَّمَ عَلَيْكُمْ دِمَاءَكُمْ وَأَمْوَالَكُمْ، كَحُرْمَةِ يَوْمِكُمْ هَذَا، فِي بَلَدِكُمْ هَذَا، فِي شَهْرِكُمْ هَذَا، أَلاَ هَلْ بَلَّغْتُ ". قَالُوا نَعَمْ. قَالَ " اللَّهُمَّ اشْهَدْ، ثَلاَثًا، وَيْلَكُمْ، أَوْ وَيْحَكُمُ، انْظُرُوا لاَ تَرْجِعُوا بَعْدِي كُفَّارًا، يَضْرِبُ بَعْضُكُمْ رِقَابَ بَعْضٍ ".
(Ibn Umar (roziyallohu anhumo) aytdi:) Biz Vidoʼ haji haqida — Paygʻambar ﷺ oramizda boʻ lgan holda — soʻzlashardik, lekin Vidoʼ haji nima ekanini bilmas edik. U zot Allohga hamd aytib, Unga sano (maqtov) aytdilar, soʻng Masih Dajjolni zikr qilib, uning zikrida (gapni) choʻzdilar va: «Alloh hech bir paygʻambar yubormadiki, illo u oʻz ummatini undan (Dajjoldan) ogohlantirdi. Nuh ham, undan keyingi paygʻambarlar ham undan ogohlantirdi. Albatta u sizlar ichida chiqadi; uning ahvolidan sizlarga nima yashirin qolsa (qolmasin), sizlarga — Robbingiz sizlarga yashirin (koʻrinmas) narsadek emasligi — yashirin emas» — uni uch marta (aytdi) — «Albatta Robbingiz koʻr (aʼvar) emas; u (Dajjol) esa oʻng koʻzi koʻrdir; uning koʻzi goʻyo (suvda) qalqib turgan bir uzum donasidek», dedilar. «Ogoh boʻ linglar! Albatta Alloh sizlarga qonlaringizni va mollaringizni — mana shu kuningizda, mana shu shaharingizda, mana shu oyingizda (boʻ lgan hurmati) kabi — harom (muqaddas) qildi. Ogoh boʻ linglar! Men (buni) yetkazdimmi?» dedilar. Ular: «Ha», dedilar. U zot: «Allohim, guvoh boʻ l», dedilar — uch marta — «Voy sizlarga! — yoki: Holingizga voy! — Ehtiyot boʻ linglar, mendan keyin bir-biringizning boʻ ynini urib, kofirlarga (oʻxshab) qaytmanglar», dedilar.(Ибн Умар (розияллоҳу анҳумо) айтди:) Биз Видў ҳажи ҳақида — Пайғамбар ﷺ орамизда бў лган ҳолда — сўзлашардик, лекин Видў ҳажи нима эканини билмас эдик. У зот Аллоҳга ҳамд айтиб, Унга сано (мақтов) айтдилар, сўнг Масиҳ Дажжолни зикр қилиб, унинг зикрида (гапни) чўздилар ва: «Аллоҳ ҳеч бир пайғамбар юбормадики, илло у ўз умматини ундан (Дажжолдан) огоҳлантирди. Нуҳ ҳам, ундан кейинги пайғамбарлар ҳам ундан огоҳлантирди. Албатта у сизлар ичида чиқади; унинг аҳволидан сизларга нима яширин қолса (қолмасин), сизларга — Роббингиз сизларга яширин (кўринмас) нарсадек эмаслиги — яширин эмас» — уни уч марта (айтди) — «Албатта Роббингиз кўр (аъвар) эмас; у (Дажжол) эса ўнг кўзи кўрдир; унинг кўзи гўё (сувда) қалқиб турган бир узум донасидек», дедилар. «Огоҳ бў линглар! Албатта Аллоҳ сизларга қонларингизни ва молларингизни — мана шу кунингизда, мана шу шаҳарингизда, мана шу ойингизда (бў лган ҳурмати) каби — ҳаром (муқаддас) қилди. Огоҳ бў линглар! Мен (буни) етказдимми?» дедилар. Улар: «Ҳа», дедилар. У зот: «Аллоҳим, гувоҳ бў л», дедилар — уч марта — «Вой сизларга! — ёки: Ҳолингизга вой! — Эҳтиёт бў линглар, мендан кейин бир-бирингизнинг бў йнини уриб, кофирларга (ўхшаб) қайтманглар», дедилар.