حَدَّثَنَا حِبَّانُ بْنُ مُوسَى، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ، أَخْبَرَنَا عَاصِمٌ الأَحْوَلُ، عَنْ مُعَاذَةَ، عَنْ عَائِشَةَ ـ رضى الله عنها أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يَسْتَأْذِنُ فِي يَوْمِ الْمَرْأَةِ مِنَّا بَعْدَ أَنْ أُنْزِلَتْ هَذِهِ الآيَةُ [quran sura="33" aya_start="51" aya_end="51"]{تُرْجِئُ مَنْ تَشَاءُ مِنْهُنَّ وَتُؤْوِي إِلَيْكَ مَنْ تَشَاءُ وَمَنِ ابْتَغَيْتَ مِمَّنْ عَزَلْتَ فَلاَ جُنَاحَ عَلَيْكَ}. فَقُلْتُ لَهَا مَا كُنْتِ تَقُولِينَ قَالَتْ كُنْتُ أَقُولُ لَهُ إِنْ كَانَ ذَاكَ إِلَىَّ فَإِنِّي لاَ أُرِيدُ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَنْ أُوثِرَ عَلَيْكَ أَحَدًا. تَابَعَهُ عَبَّادُ بْنُ عَبَّادٍ سَمِعَ عَاصِمًا.
(Muoza, Oisha (roziyallohu anho)dan rivoyat qildi)ki, Rasululloh ﷺ — bu oyat: ‹Ulardan xohlaganingni (navbatini) keyinga surasan va xohlaganingni oʻ zingga (yaqin) olasan; (vaqtincha) chetga qoʻ yganlaringdan (birontasini) istasang, senga gunoh yoʻq› (Ahzob surasi, 51) nozil boʻ lganidan keyin (ham) — bizdan birimizning kuni (navbati) haqida izn soʻrar edilar. Men (Muoza) unga (Oishaga): «Sen unga nima der eding?» dedim. U: «Men unga: ‹Agar bu (navbat) menga (havola) boʻ lsa, men — ey Allohning Rasuli — sizdan (boshqa) hech kimni afzal koʻ rishni istamayman› der edim», dedi.(Муоза, Оиша (розияллоҳу анҳо)дан ривоят қилди)ки, Расулуллоҳ ﷺ — бу оят: ‹Улардан хоҳлаганингни (навбатини) кейинга сурасан ва хоҳлаганингни ў зингга (яқин) оласан; (вақтинча) четга қў йганларингдан (биронтасини) истасанг, сенга гуноҳ йўқ› (Аҳзоб сураси, 51) нозил бў лганидан кейин (ҳам) — биздан биримизнинг куни (навбати) ҳақида изн сўрар эдилар. Мен (Муоза) унга (Оишага): «Сен унга нима дер эдинг?» дедим. У: «Мен унга: ‹Агар бу (навбат) менга (ҳавола) бў лса, мен — эй Аллоҳнинг Расули — сиздан (бошқа) ҳеч кимни афзал кў ришни истамайман› дер эдим», деди.