HadislarҲадисларPaygʻambarlar vorislariПайғамбарлар ворислари
Sahih al-Buxoriy · HadisСаҳиҳ ал-Бухорий · Ҳадис4889Bob 6:Боб 6: Allohning soʻzi: «U(muhojir)lardan avval bu joy(Madina)da yashagan va iymonga (ixlos qilganlar). Ular yurtlariga hijrat qilib kelganlarni sevarlar va ularga berilgan narsalarga qalblarida hasad qilmaslar. Va...» (Hashr surasi, 9)Аллоҳнинг сўзи: «У(муҳожир)лардан аввал бу жой(Мадина)да яшаган ва иймонга (ихлос қилганлар). Улар юртларига ҳижрат қилиб келганларни севарлар ва уларга берилган нарсаларга қалбларида ҳасад қилмаслар. Ва...» (Ҳашр сураси, 9)باب قَوْلِهِ ‏<a href="https://quran.com/59/9-9">{‏وَيُؤْثِرُونَ عَلَى أَنْفُسِهِمْ‏}</a>‏ الآيَةَ

حَدَّثَنِي يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ بْنِ كَثِيرٍ، حَدَّثَنَا أَبُو أُسَامَةَ، حَدَّثَنَا فُضَيْلُ بْنُ غَزْوَانَ، حَدَّثَنَا أَبُو حَازِمٍ الأَشْجَعِيُّ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ أَتَى رَجُلٌ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَصَابَنِي الْجَهْدُ فَأَرْسَلَ إِلَى نِسَائِهِ فَلَمْ يَجِدْ عِنْدَهُنَّ شَيْئًا، فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ أَلاَ رَجُلٌ يُضَيِّفُ هَذِهِ اللَّيْلَةَ يَرْحَمُهُ اللَّهُ ‏"‏‏.‏ فَقَامَ رَجُلٌ مِنَ الأَنْصَارِ فَقَالَ أَنَا يَا رَسُولَ اللَّهِ‏.‏ فَذَهَبَ إِلَى أَهْلِهِ فَقَالَ لاِمْرَأَتِهِ ضَيْفُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لاَ تَدَّخِرِيهِ شَيْئًا‏.‏ قَالَتْ وَاللَّهِ مَا عِنْدِي إِلاَّ قُوتُ الصِّبْيَةِ‏.‏ قَالَ فَإِذَا أَرَادَ الصِّبْيَةُ الْعَشَاءَ فَنَوِّمِيهِمْ، وَتَعَالَىْ فَأَطْفِئِي السِّرَاجَ وَنَطْوِي بُطُونَنَا اللَّيْلَةَ‏.‏ فَفَعَلَتْ ثُمَّ غَدَا الرَّجُلُ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ ‏"‏ لَقَدْ عَجِبَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ ـ أَوْ ضَحِكَ ـ مِنْ فُلاَنٍ وَفُلاَنَةَ ‏"‏‏.‏ فَأَنْزَلَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ ‏[quran sura="59" aya_start="9" aya_end="9"]{‏وَيُؤْثِرُونَ عَلَى أَنْفُسِهِمْ وَلَوْ كَانَ بِهِمْ خَصَاصَةٌ‏}‏

(Abu Hurayra (roziyallohu anhu) aytdi:) Bir kishi Rasululloh ﷺning oldigʻa kelib: «Ey Allohning Rasuli, menga ochlik (mashaqqat) yetdi», dedi. U zot (oziq soʻrab) zavjalariga (odam) yubordilar, (lekin) ularning huzurida hech narsa topmadilar. Shunda Rasululloh ﷺ: «Bu kecha buni (mehmon qilib) mehmondoʻ stlik qiladigan kishi yoʻqmi — Alloh unga rahm qilsin?» dedilar. Ansordan bir kishi (oʻrnidan) turib: «Men (mehmon qilaman), ey Allohning Rasuli», dedi va oʻ z ahliga borib, xotiniga: «Rasululloh ﷺning mehmoni — unga hech narsani saqlab (ayab) qoldirma (bor narsangni qoʻ y)», dedi. U (xotin): «Allohga qasamki, menda bolalarning ozugʻ asidan boshqa hech narsa yoʻq», dedi. U: «Bas, bolalar kechki taom (xohlab) istasa, ularni uxlat; (mehmon kirsa,) kelib chiroqni oʻ chir; bu kecha qorinlarimizni (och) yumamiz (sabr qilamiz)», dedi. U (xotin) shunday qildi. Soʻng u kishi ertalab Rasululloh ﷺning oldigʻa (keldi). U zot: «Alloh azza va jalla falon (erkak) va falon (ayol)dan ajablandi — yoki kuldi», dedilar. Shunda Alloh azza va jalla ‹Va ular oʻ zlaridan (muhtoj boʻ lsalar ham boshqalarni) afzal koʻ radilar; garchand oʻ zlaringizda ehtiyoj boʻ lsa ham› (Hashr surasi, 9) (oyatini) nozil qildi.(Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу) айтди:) Бир киши Расулуллоҳ ﷺнинг олдиға келиб: «Эй Аллоҳнинг Расули, менга очлик (машаққат) етди», деди. У зот (озиқ сўраб) завжаларига (одам) юбордилар, (лекин) уларнинг ҳузурида ҳеч нарса топмадилар. Шунда Расулуллоҳ ﷺ: «Бу кеча буни (меҳмон қилиб) меҳмондў стлик қиладиган киши йўқми — Аллоҳ унга раҳм қилсин?» дедилар. Ансордан бир киши (ўрнидан) туриб: «Мен (меҳмон қиламан), эй Аллоҳнинг Расули», деди ва ў з аҳлига бориб, хотинига: «Расулуллоҳ ﷺнинг меҳмони — унга ҳеч нарсани сақлаб (аяб) қолдирма (бор нарсангни қў й)», деди. У (хотин): «Аллоҳга қасамки, менда болаларнинг озуғ асидан бошқа ҳеч нарса йўқ», деди. У: «Бас, болалар кечки таом (хоҳлаб) истаса, уларни ухлат; (меҳмон кирса,) келиб чироқни ў чир; бу кеча қоринларимизни (оч) юмамиз (сабр қиламиз)», деди. У (хотин) шундай қилди. Сўнг у киши эрталаб Расулуллоҳ ﷺнинг олдиға (келди). У зот: «Аллоҳ азза ва жалла фалон (эркак) ва фалон (аёл)дан ажабланди — ёки кулди», дедилар. Шунда Аллоҳ азза ва жалла ‹Ва улар ў зларидан (муҳтож бў лсалар ҳам бошқаларни) афзал кў радилар; гарчанд ў зларингизда эҳтиёж бў лса ҳам› (Ҳашр сураси, 9) (оятини) нозил қилди.

Darajasi:Даражаси: SahihСаҳиҳ · Rivoyat qildi:Ривоят қилди: Abu Hurayra Abdurrahmon ibn Saxr ad-Davsiy