قَالَ مُحَمَّدُ بْنُ شِهَابٍ فَأَخْبَرَنِي أَبُو سَلَمَةَ، أَنَّ جَابِرَ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ الأَنْصَارِيِّ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَهْوَ يُحَدِّثُ عَنْ فَتْرَةِ الْوَحْىِ قَالَ فِي حَدِيثِهِ " بَيْنَا أَنَا أَمْشِي سَمِعْتُ صَوْتًا مِنَ السَّمَاءِ فَرَفَعْتُ بَصَرِي، فَإِذَا الْمَلَكُ الَّذِي جَاءَنِي بِحِرَاءٍ جَالِسٌ عَلَى كُرْسِيٍّ بَيْنَ السَّمَاءِ وَالأَرْضِ فَفَرِقْتُ مِنْهُ فَرَجَعْتُ فَقُلْتُ زَمِّلُونِي زَمِّلُونِي ". فَدَثَّرُوهُ فَأَنْزَلَ اللَّهُ تَعَالَى [quran sura="74" aya_start="1" aya_end="5"]{يَا أَيُّهَا الْمُدَّثِّرُ * قُمْ فَأَنْذِرْ * وَرَبَّكَ فَكَبِّرْ * وَثِيَابَكَ فَطَهِّرْ * وَالرِّجْزَ فَاهْجُرْ}. قَالَ أَبُو سَلَمَةَ وَهْىَ الأَوْثَانُ الَّتِي كَانَ أَهْلُ الْجَاهِلِيَّةِ يَعْبُدُونَ. قَالَ ثُمَّ تَتَابَعَ الْوَحْىُ.
(Abu Salama rivoyat qildi)ki, Jobir ibn Abdulloh al-Ansoriy (roziyallohu anhumo) aytdi: Rasululloh ﷺ — vahyning fatrasi (toʻ xtab turishi) haqida soʻzlab turgan paytlarida — oʻ z hadisida (shunday) dedilar: «Men yurib ketayotgan paytimda, osmondan bir ovoz eshitdim; koʻ zimni koʻ tardim — birdan Hiroda menga kelgan farishta osmon bilan yer orasidagi bir kursi (taxt) ustida oʻ tirgan edi. Men undan qoʻ rqdim va qaytdim, soʻng: ‹Meni burkanglar, meni burkanglar› dedim.» Shunda ular u zotni burkadi va Alloh taolo ‹Ey (kiyim bilan) burkangan! Tur va ogohlantir! Va Robbingni ulugʻ la! Va kiyimlaringni pok tut! Va rijz (butlar)dan yiroq boʻ l!› (Muddaththir surasi, 1-5) (oyatlarini) nozil qildi. Abu Salama: «‹ar-rijz› — johiliyat ahli ibodat qilar boʻ lgan butlar(dir)», dedi. (Jobir): «Soʻng vahy ketma-ket (uzluksiz) keldi», dedi.(Абу Салама ривоят қилди)ки, Жобир ибн Абдуллоҳ ал-Ансорий (розияллоҳу анҳумо) айтди: Расулуллоҳ ﷺ — ваҳйнинг фатраси (тў хтаб туриши) ҳақида сўзлаб турган пайтларида — ў з ҳадисида (шундай) дедилар: «Мен юриб кетаётган пайтимда, осмондан бир овоз эшитдим; кў зимни кў тардим — бирдан Ҳирода менга келган фаришта осмон билан ер орасидаги бир курси (тахт) устида ў тирган эди. Мен ундан қў рқдим ва қайтдим, сўнг: ‹Мени бурканглар, мени бурканглар› дедим.» Шунда улар у зотни буркади ва Аллоҳ таоло ‹Эй (кийим билан) бурканган! Тур ва огоҳлантир! Ва Роббингни улуғ ла! Ва кийимларингни пок тут! Ва рижз (бутлар)дан йироқ бў л!› (Муддатҳтҳир сураси, 1-5) (оятларини) нозил қилди. Абу Салама: «‹ар-рижз› — жоҳилият аҳли ибодат қилар бў лган бутлар(дир)», деди. (Жобир): «Сўнг ваҳй кетма-кет (узлуксиз) келди», деди.