حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ مُوسَى، عَنْ زَكَرِيَّاءَ ـ هُوَ ابْنُ أَبِي زَائِدَةَ ـ عَنْ سَعْدِ بْنِ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ يَحِلُّ لاِمْرَأَةٍ تَسْأَلُ طَلاَقَ أُخْتِهَا لِتَسْتَفْرِغَ صَحْفَتَهَا، فَإِنَّمَا لَهَا مَا قُدِّرَ لَهَا ".
(Abu Hurayra (roziyallohu anhu) Paygʻambar ﷺdan rivoyat qildi)ki, u zot: «Bir ayolga — (din) singlisining taloqini soʻrash (sharti bilan nikohlanish) — uning (oʻ z) idishini (likobini) boʻ shatib olish (yaʼni eridagi nasibasini oʻ ziga olish) uchun — halol emas; chunki unga — faqat oʻ ziga taqdir qilingan (narsa) bordir», dedilar.(Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу) Пайғамбар ﷺдан ривоят қилди)ки, у зот: «Бир аёлга — (дин) синглисининг талоқини сўраш (шарти билан никоҳланиш) — унинг (ў з) идишини (ликобини) бў шатиб олиш (яъни эридаги насибасини ў зига олиш) учун — ҳалол эмас; чунки унга — фақат ў зига тақдир қилинган (нарса) бордир», дедилар.