حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ أَبِي بَكْرٍ الْمُقَدَّمِيُّ، حَدَّثَنَا مُعْتَمِرٌ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ، عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ الْمُنْكَدِرِ، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ ـ رضى الله عنهما ـ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " دَخَلْتُ الْجَنَّةَ ـ أَوْ أَتَيْتُ الْجَنَّةَ ـ فَأَبْصَرْتُ قَصْرًا فَقُلْتُ لِمَنْ هَذَا قَالُوا لِعُمَرَ بْنِ الْخَطَّابِ. فَأَرَدْتُ أَنْ أَدْخُلَهُ فَلَمْ يَمْنَعْنِي إِلاَّ عِلْمِي بِغَيْرَتِكَ ". قَالَ عُمَرُ بْنُ الْخَطَّابِ يَا رَسُولَ اللَّهِ بِأَبِي أَنْتَ وَأُمِّي يَا نَبِيَّ اللَّهِ أَوَعَلَيْكَ أَغَارُ.
(Jobir ibn Abdulloh (roziyallohu anhumo) Paygʻambar ﷺdan rivoyat qildi)ki, u zot: «Men jannatga kirdim — yoki jannatga keldim — va bir qasrni koʻ rdim. ‹Bu kimniki?› dedim. Ular: ‹Umar ibnul-Xattobniki› dedi. Men unga kirmoqchi boʻ ldim; (lekin) meni — sening gʻ ayratingni bilishimdan boshqa (narsa) — toʻ smadi», dedilar. Umar ibnul-Xattob: «Ey Allohning Rasuli, otam va onam senga fido boʻ lsin, ey Allohning Paygʻambari, senga (nisbatan) gʻ ayrat qilaramanmi (axir sendan rashk qilmayman)!» dedi.(Жобир ибн Абдуллоҳ (розияллоҳу анҳумо) Пайғамбар ﷺдан ривоят қилди)ки, у зот: «Мен жаннатга кирдим — ёки жаннатга келдим — ва бир қасрни кў рдим. ‹Бу кимники?› дедим. Улар: ‹Умар ибнул-Хаттобники› деди. Мен унга кирмоқчи бў лдим; (лекин) мени — сенинг ғ айратингни билишимдан бошқа (нарса) — тў смади», дедилар. Умар ибнул-Хаттоб: «Эй Аллоҳнинг Расули, отам ва онам сенга фидо бў лсин, эй Аллоҳнинг Пайғамбари, сенга (нисбатан) ғ айрат қилараманми (ахир сендан рашк қилмайман)!» деди.