حَدَّثَنَا عَمْرُو بْنُ زُرَارَةَ، أَخْبَرَنَا إِسْمَاعِيلُ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ جُبَيْرٍ، قَالَ قُلْتُ لاِبْنِ عُمَرَ رَجُلٌ قَذَفَ امْرَأَتَهُ فَقَالَ فَرَّقَ نَبِيُّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بَيْنَ أَخَوَىْ بَنِي الْعَجْلاَنِ وَقَالَ " اللَّهُ يَعْلَمُ أَنَّ أَحَدَكُمَا كَاذِبٌ، فَهَلْ مِنْكُمَا تَائِبٌ ". فَأَبَيَا، فَقَالَ " اللَّهُ يَعْلَمُ أَنَّ أَحَدَكُمَا كَاذِبٌ، فَهَلْ مِنْكُمَا تَائِبٌ ". فَأَبَيَا، فَفَرَّقَ بَيْنَهُمَا. قَالَ أَيُّوبُ فَقَالَ لِي عَمْرُو بْنُ دِينَارٍ فِي الْحَدِيثِ شَىْءٌ لاَ أَرَاكَ تُحَدِّثُهُ قَالَ قَالَ الرَّجُلُ مَالِي. قَالَ " لاَ مَالَ لَكَ، إِنْ كُنْتَ صَادِقًا فَقَدْ دَخَلْتَ بِهَا، وَإِنْ كُنْتَ كَاذِبًا فَهْوَ أَبْعَدُ مِنْكَ ".
(Saʼid ibn Jubayr aytdi:) Men Ibn Umar (roziyallohu anhumo)ga: «Bir kishi oʻ z xotinini (zinoda) qazf qildi (nima boʻ ladi)?» dedim. U: «Allohning Paygʻambari ﷺ Banul-Ajlondan boʻ lgan (er-xotin) ikkovini ajratdilar va: ‹Alloh biladiki, ikkovingizdan biringiz yolgʻonchi; bas, ikkovingizdan tavba qiluvchi bormi?› dedilar. Ikkovi bosh tortdi. U zot (yana): ‹Alloh biladiki, ikkovingizdan biringiz yolgʻonchi; bas, ikkovingizdan tavba qiluvchi bormi?› dedilar. Ikkovi bosh tortdi; bas, u zot ikkovini ajratdilar» dedi. (Ayyub: «Amr ibn Dinor menga: ‹Hadisda bir narsa borki, men seni uni soʻzlayotganingni koʻ rmayman› dedi: (oʻ sha) kishi: ‹Mening molim (mahrim)-chi?› dedi; unga: ‹Senga mol yoʻq: agar rost (aytgan) boʻ lsang, sen uning bilan (jimoʼ qilib) kirding (mahr ketdi); agar yolgʻon (aytgan) boʻ lsang, u sendan yiroqroq› deyildi.»)(Саъид ибн Жубайр айтди:) Мен Ибн Умар (розияллоҳу анҳумо)га: «Бир киши ў з хотинини (зинода) қазф қилди (нима бў лади)?» дедим. У: «Аллоҳнинг Пайғамбари ﷺ Банул-Ажлондан бў лган (эр-хотин) икковини ажратдилар ва: ‹Аллоҳ биладики, икковингиздан бирингиз ёлғончи; бас, икковингиздан тавба қилувчи борми?› дедилар. Иккови бош тортди. У зот (яна): ‹Аллоҳ биладики, икковингиздан бирингиз ёлғончи; бас, икковингиздан тавба қилувчи борми?› дедилар. Иккови бош тортди; бас, у зот икковини ажратдилар» деди. (Айюб: «Амр ибн Динор менга: ‹Ҳадисда бир нарса борки, мен сени уни сўзлаётганингни кў рмайман› деди: (ў ша) киши: ‹Менинг молим (маҳрим)-чи?› деди; унга: ‹Сенга мол йўқ: агар рост (айтган) бў лсанг, сен унинг билан (жимў қилиб) кирдинг (маҳр кетди); агар ёлғон (айтган) бў лсанг, у сендан йироқроқ› дейилди.»)