حَدَّثَنَا مُسْلِمُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَنَا سَلاَّمُ بْنُ مِسْكِينٍ، حَدَّثَنَا ثَابِتٌ، عَنْ أَنَسٍ، أَنَّ نَاسًا، كَانَ بِهِمْ سَقَمٌ قَالُوا يَا رَسُولَ اللَّهِ آوِنَا وَأَطْعِمْنَا فَلَمَّا صَحُّوا قَالُوا إِنَّ الْمَدِينَةَ وَخِمَةٌ. فَأَنْزَلَهُمُ الْحَرَّةَ فِي ذَوْدٍ لَهُ فَقَالَ " اشْرَبُوا أَلْبَانَهَا ". فَلَمَّا صَحُّوا قَتَلُوا رَاعِيَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَاسْتَاقُوا ذَوْدَهُ، فَبَعَثَ فِي آثَارِهِمْ، فَقَطَعَ أَيْدِيَهُمْ وَأَرْجُلَهُمْ، وَسَمَرَ أَعْيُنَهُمْ، فَرَأَيْتُ الرَّجُلَ مِنْهُمْ يَكْدُمُ الأَرْضَ بِلِسَانِهِ حَتَّى يَمُوتَ. قَالَ سَلاَّمٌ فَبَلَغَنِي أَنَّ الْحَجَّاجَ قَالَ لأَنَسٍ حَدِّثْنِي بِأَشَدِّ عُقُوبَةٍ عَاقَبَهُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَحَدَّثَهُ بِهَذَا. فَبَلَغَ الْحَسَنَ فَقَالَ وَدِدْتُ أَنَّهُ لَمْ يُحَدِّثْهُ بِهَذَا
(Anas (roziyallohu anhu) rivoyat qildi)ki, baʼzi odamlarda kasallik bor edi; ular: «Ey Allohning Rasuli, bizga joy (boshpana) bering va bizni taomlantiring» dedi. Ular sogʻ ayganlarida: «Albatta Madina(ning havosi) vaboli (kasalli)» dedi. Shunda u zot ularni Harrada — oʻ z (sadaqa) tuyalari (yonida) — joylashtirib: «Ularning sutlaridan ichinglar» dedilar. Ular sogʻ ayganlarida, Paygʻambar ﷺning choʻ ponini oʻ ldirdi va u zotning tuyalarini haydab ketdi. U zot ularning ortidan (odam) yubordi; (ushlab kelingach) ularning qoʻ l-oyoqlarini kesdi va koʻ zlarini (qizdirib) kovladi (samr qildi). Men ulardan bir kishini — tili bilan yerni tishlab (gʻ ajib), to oʻ lguncha (yotganini) — koʻ rdim. (Sallom: «Menga yetib keldiki, Hajjoj Anasga: ‹Menga Paygʻambar ﷺ jazolagan eng qattiq jazoni soʻzlab ber› dedi; (Anas) unga shuni soʻzlab berdi. Bu Hasanga yetdi; u: ‹Qaniydi u buni unga soʻzlamaganida edi› dedi» dedi.)(Анас (розияллоҳу анҳу) ривоят қилди)ки, баъзи одамларда касаллик бор эди; улар: «Эй Аллоҳнинг Расули, бизга жой (бошпана) беринг ва бизни таомлантиринг» деди. Улар соғ айганларида: «Албатта Мадина(нинг ҳавоси) ваболи (касалли)» деди. Шунда у зот уларни Ҳаррада — ў з (садақа) туялари (ёнида) — жойлаштириб: «Уларнинг сутларидан ичинглар» дедилар. Улар соғ айганларида, Пайғамбар ﷺнинг чў понини ў лдирди ва у зотнинг туяларини ҳайдаб кетди. У зот уларнинг ортидан (одам) юборди; (ушлаб келингач) уларнинг қў л-оёқларини кесди ва кў зларини (қиздириб) ковлади (самр қилди). Мен улардан бир кишини — тили билан ерни тишлаб (ғ ажиб), то ў лгунча (ётганини) — кў рдим. (Саллом: «Менга етиб келдики, Ҳажжож Анасга: ‹Менга Пайғамбар ﷺ жазолаган энг қаттиқ жазони сўзлаб бер› деди; (Анас) унга шуни сўзлаб берди. Бу Ҳасанга етди; у: ‹Қанийди у буни унга сўзламаганида эди› деди» деди.)