حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ، حَدَّثَنَا اللَّيْثُ، عَنْ يَزِيدَ بْنِ أَبِي حَبِيبٍ، عَنْ أَبِي الْخَيْرِ، عَنْ عُقْبَةَ بْنِ عَامِرٍ ـ رضى الله عنه ـ أَنَّهُ قَالَ قُلْنَا يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّكَ تَبْعَثُنَا فَنَنْزِلُ بِقَوْمٍ فَلاَ يَقْرُونَنَا فَمَا تَرَى، فَقَالَ لَنَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنْ نَزَلْتُمْ بِقَوْمٍ فَأَمَرُوا لَكُمْ بِمَا يَنْبَغِي لِلضَّيْفِ فَاقْبَلُوا، فَإِنْ لَمْ يَفْعَلُوا فَخُذُوا مِنْهُمْ حَقَّ الضَّيْفِ الَّذِي يَنْبَغِي لَهُمْ ".
(Uqba ibn Amir (roziyallohu anhu) aytishicha,) biz: «Yo Rasululloh, siz bizni (vazifaga) joʻnatasiz, biz esa bir qavm (yonida) tunaymiz, ular bizni mehmon qilmaydilar; bu haqda nima deysiz?» dedik. Rasululloh ﷺ bizga: «Agar biror qavm (yonida) tunasangiz, ular sizlarga mehmonga loyiq (narsani) buyursalar, qabul qilinglar; agar (shunday) qilmasalar, ulardan mehmonning — oʻzlari (ado etishi) lozim boʻlgan — haqini olinglar» dedilar.(Уқба ибн Амир (розияллоҳу анҳу) айтишича,) биз: «Ё Расулуллоҳ, сиз бизни (вазифага) жўнатасиз, биз эса бир қавм (ёнида) тунаймиз, улар бизни меҳмон қилмайдилар; бу ҳақда нима дейсиз?» дедик. Расулуллоҳ ﷺ бизга: «Агар бирор қавм (ёнида) тунасангиз, улар сизларга меҳмонга лойиқ (нарсани) буюрсалар, қабул қилинглар; агар (шундай) қилмасалар, улардан меҳмоннинг — ўзлари (адо этиши) лозим бўлган — ҳақини олинглар» дедилар.