حَدَّثَنَا مُسَدَّدٌ، حَدَّثَنَا يَحْيَى، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنِي نَافِعٌ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَخْبِرُونِي بِشَجَرَةٍ مَثَلُهَا مَثَلُ الْمُسْلِمِ، تُؤْتِي أُكُلَهَا كُلَّ حِينٍ بِإِذْنِ رَبِّهَا، وَلاَ تَحُتُّ وَرَقَهَا ". فَوَقَعَ فِي نَفْسِي أَنَّهَا النَّخْلَةُ، فَكَرِهْتُ أَنْ أَتَكَلَّمَ وَثَمَّ أَبُو بَكْرٍ وَعُمَرُ، فَلَمَّا لَمْ يَتَكَلَّمَا قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " هِيَ النَّخْلَةُ ". فَلَمَّا خَرَجْتُ مَعَ أَبِي قُلْتُ يَا أَبَتَاهْ وَقَعَ فِي نَفْسِي أَنَّهَا النَّخْلَةُ. قَالَ مَا مَنَعَكَ أَنْ تَقُولَهَا لَوْ كُنْتَ قُلْتَهَا كَانَ أَحَبَّ إِلَىَّ مِنْ كَذَا وَكَذَا. قَالَ مَا مَنَعَنِي إِلاَّ أَنِّي لَمْ أَرَكَ وَلاَ أَبَا بَكْرٍ تَكَلَّمْتُمَا، فَكَرِهْتُ.
(Ibn Umar (roziyallohu anhumo) aytdi:) Rasululloh ﷺ: «Menga bir daraxt haqida xabar beringlar — uning masali musulmonning masali kabidir; u Robbining izni bilan har faslda (vaqtda) oʻz mevasini beradi va bargini toʻkmaydi» dedilar. Mening koʻnglimga: ‹U — xurmo daraxtidir› degan (fikr) keldi, ammo men gapirishni yoqtirmadim — u yerda Abu Bakr va Umar bor edi. Ular gapirmagach, Paygʻambar ﷺ: «U — xurmo daraxtidir» dedilar. Men otam bilan chiqqanimda: «Ey otajon, mening koʻnglimga: ‹U — xurmo daraxti› degan (fikr) kelgan edi» dedim. U: «Seni uni aytishdan nima toʻsdi? Agar sen uni aytganingda, bu menga falon-falon (narsa)dan koʻra sevimliroq boʻlar edi» dedi. Men: «Meni faqat — sen va Abu Bakrning gapirmaganingizni koʻrganim — toʻsdi, shuning uchun yoqtirmadim» dedim.(Ибн Умар (розияллоҳу анҳумо) айтди:) Расулуллоҳ ﷺ: «Менга бир дарахт ҳақида хабар беринглар — унинг масали мусулмоннинг масали кабидир; у Роббининг изни билан ҳар фаслда (вақтда) ўз мевасини беради ва баргини тўкмайди» дедилар. Менинг кўнглимга: ‹У — хурмо дарахтидир› деган (фикр) келди, аммо мен гапиришни ёқтирмадим — у ерда Абу Бакр ва Умар бор эди. Улар гапирмагач, Пайғамбар ﷺ: «У — хурмо дарахтидир» дедилар. Мен отам билан чиққанимда: «Эй отажон, менинг кўнглимга: ‹У — хурмо дарахти› деган (фикр) келган эди» дедим. У: «Сени уни айтишдан нима тўсди? Агар сен уни айтганингда, бу менга фалон-фалон (нарса)дан кўра севимлироқ бўлар эди» деди. Мен: «Мени фақат — сен ва Абу Бакрнинг гапирмаганингизни кўрганим — тўсди, шунинг учун ёқтирмадим» дедим.