حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالَ حَدَّثَنَا مُعَاذُ بْنُ هِشَامٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ قَتَادَةَ، قَالَ حَدَّثَنَا أَنَسٌ، أَنَّ رَجُلَيْنِ، مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم خَرَجَا مِنْ عِنْدِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي لَيْلَةٍ مُظْلِمَةٍ، وَمَعَهُمَا مِثْلُ الْمِصْبَاحَيْنِ يُضِيآنِ بَيْنَ أَيْدِيهِمَا، فَلَمَّا افْتَرَقَا صَارَ مَعَ كُلِّ وَاحِدٍ مِنْهُمَا وَاحِدٌ حَتَّى أَتَى أَهْلَهُ.
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadi: Paygʻambar ﷺ ning ikki sahobasi qorongʻi bir kechada u zotning oldidan (uylariga) joʻnadi; oldilarida (Allohdan moʻjiza sifatida) ikki chiroqdek (ikki nur) yoʻlni yoritib bordi. Ular ajrashganda, har biriga oʻsha nurlardan biri hamroh boʻldi — to uyiga yetguncha.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинади: Пайғамбар ﷺ нинг икки саҳобаси қоронғи бир кечада у зотнинг олдидан (уйларига) жўнади; олдиларида (Аллоҳдан мўжиза сифатида) икки чироқдек (икки нур) йўлни ёритиб борди. Улар ажрашганда, ҳар бирига ўша нурлардан бири ҳамроҳ бўлди — то уйига етгунча.