حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ يُونُسَ، حَدَّثَنَا زُهَيْرٌ، حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عُمَرَ، حَدَّثَنِي سَعِيدُ بْنُ أَبِي سَعِيدٍ الْمَقْبُرِيُّ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " إِذَا أَوَى أَحَدُكُمْ إِلَى فِرَاشِهِ فَلْيَنْفُضْ فِرَاشَهُ بِدَاخِلَةِ إِزَارِهِ، فَإِنَّهُ لاَ يَدْرِي مَا خَلَفَهُ عَلَيْهِ، ثُمَّ يَقُولُ بِاسْمِكَ رَبِّ وَضَعْتُ جَنْبِي، وَبِكَ أَرْفَعُهُ، إِنْ أَمْسَكْتَ نَفْسِي فَارْحَمْهَا، وَإِنْ أَرْسَلْتَهَا فَاحْفَظْهَا بِمَا تَحْفَظُ بِهِ عِبَادَكَ الصَّالِحِينَ ". تَابَعَهُ أَبُو ضَمْرَةَ وَإِسْمَاعِيلُ بْنُ زَكَرِيَّاءَ عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ. وَقَالَ يَحْيَى وَبِشْرٌ عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ عَنْ سَعِيدٍ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم. وَرَوَاهُ مَالِكٌ وَابْنُ عَجْلاَنَ عَنْ سَعِيدٍ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم.
(Abu Hurayra (roziyallohu anhu) aytdi:) Paygʻambar ﷺ: «Birortangiz yotoqqa yotmoqchi boʻlsa, izorining ichki (chekkasi) bilan oʻrnini qoqib (tozalab) olsin — chunki u oʻzidan keyin unda nima qolganini bilmaydi. Soʻng: ‹Bismika Robbiy vazoʼtu janbiy, va bika arfaʼuhu; in amsakta nafsiy farhamha, va in arsaltaha fahfazha bima tahfazu bihi ibadakas-solihiyn› (Robbim, Sening isming bilan yonimni (yerga) qoʻydim va Sening (isming) bilan uni koʻtaraman. Agar jonimni (uyquda) ushlab qolsang, unga rahm qil; agar uni qoʻyib yuborsang, solih bandalaringni asraganing kabi uni asra) desin», dedilar. (Buni Ubaydullohdan Abu Zamra va Ismoil ibn Zakariyo ham mutoba qildilar. Yahyo va Bishr esa Ubaydullohdan, u Saiddan, u Abu Hurayradan, u Paygʻambar ﷺdan (rivoyat qildilar). Uni Molik va Ibn Ajlon ham Saiddan, u Abu Hurayradan, u Paygʻambar ﷺdan rivoyat qildilar.)(Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу) айтди:) Пайғамбар ﷺ: «Бирортангиз ётоққа ётмоқчи бўлса, изорининг ички (чеккаси) билан ўрнини қоқиб (тозалаб) олсин — чунки у ўзидан кейин унда нима қолганини билмайди. Сўнг: ‹Бисмика Роббий вазўту жанбий, ва бика арфаъуҳу; ин амсакта нафсий фарҳамҳа, ва ин арсалтаҳа фаҳфазҳа бима таҳфазу биҳи ибадакас-солиҳийн› (Роббим, Сенинг исминг билан ёнимни (ерга) қўйдим ва Сенинг (исминг) билан уни кўтараман. Агар жонимни (уйқуда) ушлаб қолсанг, унга раҳм қил; агар уни қўйиб юборсанг, солиҳ бандаларингни асраганинг каби уни асра) десин», дедилар. (Буни Убайдуллоҳдан Абу Замра ва Исмоил ибн Закариё ҳам мутоба қилдилар. Яҳё ва Бишр эса Убайдуллоҳдан, у Саиддан, у Абу Ҳурайрадан, у Пайғамбар ﷺдан (ривоят қилдилар). Уни Молик ва Ибн Ажлон ҳам Саиддан, у Абу Ҳурайрадан, у Пайғамбар ﷺдан ривоят қилдилар.)