حَدَّثَنَا حَفْصُ بْنُ عُمَرَ، حَدَّثَنَا هِشَامٌ، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ أَنَسٍ ـ رضى الله عنه سَأَلُوا رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَتَّى أَحْفَوْهُ الْمَسْأَلَةَ فَغَضِبَ فَصَعِدَ الْمِنْبَرَ فَقَالَ " لاَ تَسْأَلُونِي الْيَوْمَ عَنْ شَىْءٍ إِلاَّ بَيَّنْتُهُ لَكُمْ ". فَجَعَلْتُ أَنْظُرُ يَمِينًا وَشِمَالاً، فَإِذَا كُلُّ رَجُلٍ لاَفٌّ رَأْسَهُ فِي ثَوْبِهِ يَبْكِي، فَإِذَا رَجُلٌ كَانَ إِذَا لاَحَى الرِّجَالَ يُدْعَى لِغَيْرِ أَبِيهِ فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ مَنْ أَبِي قَالَ " حُذَافَةُ "، ثُمَّ أَنْشَأَ عُمَرُ فَقَالَ رَضِينَا بِاللَّهِ رَبًّا، وَبِالإِسْلاَمِ دِينًا، وَبِمُحَمَّدٍ صلى الله عليه وسلم رَسُولاً، نَعُوذُ بِاللَّهِ مِنَ الْفِتَنِ. فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَا رَأَيْتُ فِي الْخَيْرِ وَالشَّرِّ كَالْيَوْمِ قَطُّ، إِنَّهُ صُوِّرَتْ لِي الْجَنَّةُ وَالنَّارُ حَتَّى رَأَيْتُهُمَا وَرَاءَ الْحَائِطِ ". وَكَانَ قَتَادَةُ يَذْكُرُ عِنْدَ الْحَدِيثِ هَذِهِ الآيَةَ [quran sura="5" aya_start="101" aya_end="101"]{يَا أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا لاَ تَسْأَلُوا عَنْ أَشْيَاءَ إِنْ تُبْدَ لَكُمْ تَسُؤْكُمْ}.
(Anas (roziyallohu anhu) aytdi:) (Odamlar) Rasululloh ﷺdan (shuncha) soʻradilarki, hatto soʻrovni koʻpaytirib (charchatib) yubordilar. Shunda u zot gʻazablanib, minbarga chiqdilar va: «Bugun mendan nimani soʻrasangiz, men uni sizga bayon qilaman», dedilar. Men oʻngu soʻlga qaray boshladim — har bir kishi boshini kiyimiga oʻrab, yigʻlardi. Shu payt — kishilar bilan janjallashganda otasidan boshqaga nisbat berib chaqiriladigan bir kishi: «Yo Rasululloh, mening otam kim?» dedi. U zot: «(Otang) Huzofa», dedilar. Soʻng Umar (oʻrnidan) turib: «Biz Allohni Robb, Islomni din va Muhammad ﷺni Rasul (deb) rozi boʻldik; fitnalardan Allohga panoh tilaymiz», dedi. Rasululloh ﷺ: «Men yaxshilik va yomonlik (borasida) bugungidek (kun)ni hech qachon koʻrmaganman — chunki menga jannat va doʻzax (shu qadar) tasvirlandiki, men ularni mana shu devor ortida koʻrdim», dedilar. Qatoda bu hadisni rivoyat qilganda mana bu oyatni keltirardi: «Ey iymon keltirganlar! Agar sizga oshkor qilinsa, sizni xafa qiladigan narsalar haqida soʻramanglar...» (Moida surasi, 101-oyat).(Анас (розияллоҳу анҳу) айтди:) (Одамлар) Расулуллоҳ ﷺдан (шунча) сўрадиларки, ҳатто сўровни кўпайтириб (чарчатиб) юбордилар. Шунда у зот ғазабланиб, минбарга чиқдилар ва: «Бугун мендан нимани сўрасангиз, мен уни сизга баён қиламан», дедилар. Мен ўнгу сўлга қарай бошладим — ҳар бир киши бошини кийимига ўраб, йиғларди. Шу пайт — кишилар билан жанжаллашганда отасидан бошқага нисбат бериб чақириладиган бир киши: «Ё Расулуллоҳ, менинг отам ким?» деди. У зот: «(Отанг) Ҳузофа», дедилар. Сўнг Умар (ўрнидан) туриб: «Биз Аллоҳни Робб, Исломни дин ва Муҳаммад ﷺни Расул (деб) рози бўлдик; фитналардан Аллоҳга паноҳ тилаймиз», деди. Расулуллоҳ ﷺ: «Мен яхшилик ва ёмонлик (борасида) бугунгидек (кун)ни ҳеч қачон кўрмаганман — чунки менга жаннат ва дўзах (шу қадар) тасвирландики, мен уларни мана шу девор ортида кўрдим», дедилар. Қатода бу ҳадисни ривоят қилганда мана бу оятни келтирарди: «Эй иймон келтирганлар! Агар сизга ошкор қилинса, сизни хафа қиладиган нарсалар ҳақида сўраманглар...» (Моида сураси, 101-оят).