حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ بْنُ جَعْفَرٍ، عَنْ عَمْرِو بْنِ أَبِي عَمْرٍو، مَوْلَى الْمُطَّلِبِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ حَنْطَبٍ أَنَّهُ سَمِعَ أَنَسَ بْنَ مَالِكٍ، يَقُولُ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لأَبِي طَلْحَةَ " الْتَمِسْ لَنَا غُلاَمًا مِنْ غِلْمَانِكُمْ يَخْدُمُنِي ". فَخَرَجَ بِي أَبُو طَلْحَةَ يُرْدِفُنِي وَرَاءَهُ، فَكُنْتُ أَخْدُمُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كُلَّمَا نَزَلَ، فَكُنْتُ أَسْمَعُهُ يُكْثِرُ أَنْ يَقُولَ " اللَّهُمَّ إِنِّي أَعُوذُ بِكَ مِنَ الْهَمِّ وَالْحَزَنِ، وَالْعَجْزِ وَالْكَسَلِ، وَالْبُخْلِ وَالْجُبْنِ، وَضَلَعِ الدَّيْنِ، وَغَلَبَةِ الرِّجَالِ ". فَلَمْ أَزَلْ أَخْدُمُهُ حَتَّى أَقْبَلْنَا مِنْ خَيْبَرَ، وَأَقْبَلَ بِصَفِيَّةَ بِنْتِ حُيَىٍّ قَدْ حَازَهَا، فَكُنْتُ أَرَاهُ يُحَوِّي وَرَاءَهُ بِعَبَاءَةٍ أَوْ كِسَاءٍ ثُمَّ يُرْدِفُهَا وَرَاءَهُ حَتَّى إِذَا كُنَّا بِالصَّهْبَاءِ صَنَعَ حَيْسًا فِي نِطَعٍ، ثُمَّ أَرْسَلَنِي فَدَعَوْتُ رِجَالاً فَأَكَلُوا، وَكَانَ ذَلِكَ بِنَاءَهُ بِهَا، ثُمَّ أَقْبَلَ حَتَّى بَدَا لَهُ أُحُدٌ قَالَ " هَذَا جُبَيْلٌ يُحِبُّنَا وَنُحِبُّهُ ". فَلَمَّا أَشْرَفَ عَلَى الْمَدِينَةِ قَالَ " اللَّهُمَّ إِنِّي أُحَرِّمُ مَا بَيْنَ جَبَلَيْهَا مِثْلَ مَا حَرَّمَ بِهِ إِبْرَاهِيمُ مَكَّةَ، اللَّهُمَّ بَارِكْ لَهُمْ فِي مُدِّهِمْ وَصَاعِهِمْ ".
(Anas ibn Molik (roziyallohu anhu) aytdi:) Rasululloh ﷺ Abu Talhaga: «Bizga oʻgʻillaringizdan menga xizmat qiladigan bir bolani topib ber», dedilar. Abu Talha meni orqasiga (ulovga) mindirib olib chiqdi; men Rasululloh ﷺ qayerda tushsalar, u zotga xizmat qilardim. Men u zotning koʻp marta shunday deganlarini eshitardim: «Allohumma inniy aʼuzu bika minal-hammi val-hazan, val-ajzi val-kasal, val-buxli val-jubn, va zalaʼid-dayn, va gʻalabatir-rijol» (Allohim, men gʻam va qaygʻudan, ojizlik va dangasalikdan, baxillik va qoʻrqoqlikdan, qarzning ogʻirligidan va kishilarning gʻolib kelishidan Senga panoh tilayman). Men Xaybardan qaytguningizcha u zotga xizmat qilaverdim. U zot Safiyya bint Huyayni — uni (asira sifatida) olgan edilar — yonlarida olib qaytdilar; men u zotning orqalarida abo yoki kisa (mato) bilan (parda) qilib, soʻng uni orqalariga mindirib olganlarini koʻrardim. Sahbo (degan joy)ga yetganimizda, u zot bir teri (dasturxon) ustida hays (xurmo-yogʻ taomi) tayyorlab, soʻng meni (odamlarni chaqirgani) joʻnatdilar; men kishilarni chaqirdim, ular yedilar — bu u zotning u (Safiyya) bilan qovushishlari (toʻyi) edi. Soʻng u zot (yoʻlda) davom etdilar, hatto u zotga Uhud koʻrinib: «Bu — bizni sevadigan va biz uni sevadigan bir togʻcha», dedilar. Madinaga yaqinlashganlarida: «Allohim, Ibrohim Makkani haram qilganidek, men ham uning ikki togʻi orasini haram (muqaddas) qilaman. Allohim, ularga (Madina ahliga) ularning mudd va soʻlarida (oʻlchovlarida) baraka ber», dedilar.(Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу) айтди:) Расулуллоҳ ﷺ Абу Талҳага: «Бизга ўғилларингиздан менга хизмат қиладиган бир болани топиб бер», дедилар. Абу Талҳа мени орқасига (уловга) миндириб олиб чиқди; мен Расулуллоҳ ﷺ қаерда тушсалар, у зотга хизмат қилардим. Мен у зотнинг кўп марта шундай деганларини эшитардим: «Аллоҳумма инний аъузу бика минал-ҳамми вал-ҳазан, вал-ажзи вал-касал, вал-бухли вал-жубн, ва залаъид-дайн, ва ғалабатир-рижол» (Аллоҳим, мен ғам ва қайғудан, ожизлик ва дангасаликдан, бахиллик ва қўрқоқликдан, қарзнинг оғирлигидан ва кишиларнинг ғолиб келишидан Сенга паноҳ тилайман). Мен Хайбардан қайтгунингизча у зотга хизмат қилавердим. У зот Сафийя бинт Ҳуяйни — уни (асира сифатида) олган эдилар — ёнларида олиб қайтдилар; мен у зотнинг орқаларида або ёки киса (мато) билан (парда) қилиб, сўнг уни орқаларига миндириб олганларини кўрардим. Саҳбо (деган жой)га етганимизда, у зот бир тери (дастурхон) устида ҳайс (хурмо-ёғ таоми) тайёрлаб, сўнг мени (одамларни чақиргани) жўнатдилар; мен кишиларни чақирдим, улар едилар — бу у зотнинг у (Сафийя) билан қовушишлари (тўйи) эди. Сўнг у зот (йўлда) давом этдилар, ҳатто у зотга Уҳуд кўриниб: «Бу — бизни севадиган ва биз уни севадиган бир тоғча», дедилар. Мадинага яқинлашганларида: «Аллоҳим, Иброҳим Маккани ҳарам қилганидек, мен ҳам унинг икки тоғи орасини ҳарам (муқаддас) қиламан. Аллоҳим, уларга (Мадина аҳлига) уларнинг мудд ва сўларида (ўлчовларида) барака бер», дедилар.