حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ عَمْرِو بْنِ أَبِي عَمْرٍو، عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي سَعِيدٍ الْمَقْبُرِيِّ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ـ رضى الله عنه ـ قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " إِنَّ اللَّهَ خَلَقَ الرَّحْمَةَ يَوْمَ خَلَقَهَا مِائَةَ رَحْمَةٍ، فَأَمْسَكَ عِنْدَهُ تِسْعًا وَتِسْعِينَ رَحْمَةً، وَأَرْسَلَ فِي خَلْقِهِ كُلِّهِمْ رَحْمَةً وَاحِدَةً، فَلَوْ يَعْلَمُ الْكَافِرُ بِكُلِّ الَّذِي عِنْدَ اللَّهِ مِنَ الرَّحْمَةِ لَمْ يَيْأَسْ مِنَ الْجَنَّةِ، وَلَوْ يَعْلَمُ الْمُؤْمِنُ بِكُلِّ الَّذِي عِنْدَ اللَّهِ مِنَ الْعَذَابِ لَمْ يَأْمَنْ مِنَ النَّارِ ".
(Abu Hurayra (roziyallohu anhu) aytdi:) Men Rasululloh ﷺning shunday deganlarini eshitdim: «Alloh rahmatni yaratgan kuni uni yuz (boʻlak) rahmat qilib yaratdi; toʻqson toʻqqiz (boʻlagini) Oʻz huzurida ushlab qoldi va butun xalqiga (barcha mavjudotga) bitta rahmatni yubordi. Agar kofir Allohning huzuridagi barcha rahmatni bilsa, jannatdan noumid boʻlmasdi; agar momin Allohning huzuridagi barcha azobni bilsa, oʻzini doʻzaxdan xotirjam (xavfsiz) deb hisoblamasdi».(Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳу) айтди:) Мен Расулуллоҳ ﷺнинг шундай деганларини эшитдим: «Аллоҳ раҳматни яратган куни уни юз (бўлак) раҳмат қилиб яратди; тўқсон тўққиз (бўлагини) Ўз ҳузурида ушлаб қолди ва бутун халқига (барча мавжудотга) битта раҳматни юборди. Агар кофир Аллоҳнинг ҳузуридаги барча раҳматни билса, жаннатдан ноумид бўлмасди; агар момин Аллоҳнинг ҳузуридаги барча азобни билса, ўзини дўзахдан хотиржам (хавфсиз) деб ҳисобламасди».