حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ أَبِي مَرْيَمَ، عَنْ نَافِعِ بْنِ عُمَرَ، قَالَ حَدَّثَنِي ابْنُ أَبِي مُلَيْكَةَ، عَنْ أَسْمَاءَ بِنْتِ أَبِي بَكْرٍ ـ رضى الله عنهما ـ قَالَتْ قَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " إِنِّي عَلَى الْحَوْضِ حَتَّى أَنْظُرُ مَنْ يَرِدُ عَلَىَّ مِنْكُمْ، وَسَيُؤْخَذُ نَاسٌ دُونِي فَأَقُولُ يَا رَبِّ مِنِّي وَمِنْ أُمَّتِي. فَيُقَالُ هَلْ شَعَرْتَ مَا عَمِلُوا بَعْدَكَ وَاللَّهِ مَا بَرِحُوا يَرْجِعُونَ عَلَى أَعْقَابِهِمْ ". فَكَانَ ابْنُ أَبِي مُلَيْكَةَ يَقُولُ اللَّهُمَّ إِنَّا نَعُوذُ بِكَ أَنْ نَرْجِعَ عَلَى أَعْقَابِنَا أَوْ نُفْتَنَ عَنْ دِينِنَا. [quran sura="23" aya_start="66" aya_end="66"]{أَعْقَابِكُمْ تَنْكِصُونَ} تَرْجِعُونَ عَلَى الْعَقِبِ.
(Asmo bint Abu Bakr (roziyallohu anhumo) aytdi:) Paygʻambar ﷺ: «Men hovuz ustida (turaman) — toki sizlardan kim mening oldimga kelishini koʻraman; (ammo) baʼzi kishilar mendan (tortib) olib ketiladi. Shunda men: ‹Ey Robbim, (bular) mendan va mening ummatimdan!› deyman. (Menga): ‹Ular sendan keyin nima qilganlarini sezdingmi? Allohga qasamki, ular tinmay orqalariga (dindan) qaytaverdilar›, deyiladi», dedilar. Ibn Abu Mulayka: «Allohim, biz orqalarimizga qaytishimizdan yoki dinimizdan fitnaga solinishimizdan Senga panoh tilaymiz», der edi. ‹...aʼqobikum tankisuna› (Muʼminun surasi, 66-oyat) — ‹tovonlaringiz uzra orqaga qaytasiz› (degani).(Асмо бинт Абу Бакр (розияллоҳу анҳумо) айтди:) Пайғамбар ﷺ: «Мен ҳовуз устида (тураман) — токи сизлардан ким менинг олдимга келишини кўраман; (аммо) баъзи кишилар мендан (тортиб) олиб кетилади. Шунда мен: ‹Эй Роббим, (булар) мендан ва менинг умматимдан!› дейман. (Менга): ‹Улар сендан кейин нима қилганларини сездингми? Аллоҳга қасамки, улар тинмай орқаларига (диндан) қайтавердилар›, дейилади», дедилар. Ибн Абу Мулайка: «Аллоҳим, биз орқаларимизга қайтишимиздан ёки динимиздан фитнага солинишимиздан Сенга паноҳ тилаймиз», дер эди. ‹...аъқобикум танкисуна› (Муъминун сураси, 66-оят) — ‹товонларингиз узра орқага қайтасиз› (дегани).