حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ مَسْلَمَةَ، حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ زُرَيْعٍ، عَنْ يُونُسَ، عَنْ زِيَادِ بْنِ جُبَيْرٍ، قَالَ كُنْتُ مَعَ ابْنِ عُمَرَ فَسَأَلَهُ رَجُلٌ فَقَالَ نَذَرْتُ أَنْ أَصُومَ كُلَّ يَوْمِ ثَلاَثَاءَ أَوْ أَرْبِعَاءَ مَا عِشْتُ، فَوَافَقْتُ هَذَا الْيَوْمَ يَوْمَ النَّحْرِ. فَقَالَ أَمَرَ اللَّهُ بِوَفَاءِ النَّذْرِ، وَنُهِينَا أَنْ نَصُومَ يَوْمَ النَّحْرِ. فَأَعَادَ عَلَيْهِ فَقَالَ مِثْلَهُ، لاَ يَزِيدُ عَلَيْهِ.
(Ziyod ibn Jubayr aytdi:) Men Ibn Umar bilan birga edim; bir kishi undan soʻrab: «Men umrim boʻyi har seshanba yoki chorshanba kuni roʻza tutishni nazr qilgan edim, (lekin) bu kun (oʻsha kun) Nahr (qurbonlik) kuniga toʻgʻri keldi», dedi. U: «Alloh nazrni ado etishga buyurdi, biz esa Nahr kuni roʻza tutishdan qaytarilganmiz», dedi. U (kishi) yana (savolini) takrorladi, u (Ibn Umar ham) oʻsha (javobni) qaytardi, unga (boshqa) hech narsa qoʻshmadi.(Зиёд ибн Жубайр айтди:) Мен Ибн Умар билан бирга эдим; бир киши ундан сўраб: «Мен умрим бўйи ҳар сешанба ёки чоршанба куни рўза тутишни назр қилган эдим, (лекин) бу кун (ўша кун) Наҳр (қурбонлик) кунига тўғри келди», деди. У: «Аллоҳ назрни адо этишга буюрди, биз эса Наҳр куни рўза тутишдан қайтарилганмиз», деди. У (киши) яна (саволини) такрорлади, у (Ибн Умар ҳам) ўша (жавобни) қайтарди, унга (бошқа) ҳеч нарса қўшмади.