حَدَّثَنَا أَبُو النُّعْمَانِ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي بَكْرِ بْنِ أَنَسٍ، عَنْ أَنَسٍ ـ رضى الله عنه ـ أَنَّ رَجُلاً، اطَّلَعَ فِي بَعْضِ حُجَرِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقَامَ إِلَيْهِ بِمِشْقَصٍ أَوْ بِمَشَاقِصَ وَجَعَلَ يَخْتِلُهُ لِيَطْعُنَهُ.
(Anas (roziyallohu anhu) rivoyat qildiki,) Bir kishi Paygʻambar ﷺning hujralaridan biriga (ichkariga) moʻraladi. Shunda U zot bir paykon (oʻq uchi) — yoki bir necha paykon — bilan unga (qarab) turib, uni (sezdirmay) poylab, sanchmoqchi boʻldilar.(Анас (розияллоҳу анҳу) ривоят қилдики,) Бир киши Пайғамбар ﷺнинг ҳужраларидан бирига (ичкарига) мўралади. Шунда У зот бир пайкон (ўқ учи) — ёки бир неча пайкон — билан унга (қараб) туриб, уни (сездирмай) пойлаб, санчмоқчи бўлдилар.