حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، قَالَ قُلْتُ لِعَمْرٍو يَا أَبَا مُحَمَّدٍ سَمِعْتَ جَابِرَ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ، يَقُولُ مَرَّ رَجُلٌ بِسِهَامٍ فِي الْمَسْجِدِ فَقَالَ لَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " أَمْسِكْ بِنِصَالِهَا ". قَالَ نَعَمْ.
(Sufyon aytdi: Men Amrga: ‹Ey Abu Muhammad, sen Jobir ibn Abdulloh(ning shunday) deganini eshitganmisan:› dedim:) Bir kishi masjiddan oʻqlar (koʻtarib) oʻtdi; shunda Rasululloh ﷺ unga: «Ularning paykonlaridan (oʻq uchlaridan) ushlab (qoʻy)», dedilar. (Amr): «Ha (eshitganman)», dedi.(Суфён айтди: Мен Амрга: ‹Эй Абу Муҳаммад, сен Жобир ибн Абдуллоҳ(нинг шундай) деганини эшитганмисан:› дедим:) Бир киши масжиддан ўқлар (кўтариб) ўтди; шунда Расулуллоҳ ﷺ унга: «Уларнинг пайконларидан (ўқ учларидан) ушлаб (қўй)», дедилар. (Амр): «Ҳа (эшитганман)», деди.