حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْوَلِيدِ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ تَوْبَةَ الْعَنْبَرِيِّ، قَالَ قَالَ لِي الشَّعْبِيُّ أَرَأَيْتَ حَدِيثَ الْحَسَنِ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم وَقَاعَدْتُ ابْنَ عُمَرَ قَرِيبًا مِنْ سَنَتَيْنِ أَوْ سَنَةٍ وَنِصْفٍ فَلَمْ أَسْمَعْهُ يُحَدِّثُ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم غَيْرَ هَذَا قَالَ كَانَ نَاسٌ مِنْ أَصْحَابِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِيهِمْ سَعْدٌ فَذَهَبُوا يَأْكُلُونَ مِنْ لَحْمٍ، فَنَادَتْهُمُ امْرَأَةٌ مِنْ بَعْضِ أَزْوَاجِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم إِنَّهُ لَحْمُ ضَبٍّ فَأَمْسَكُوا، فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " كُلُوا ـ أَوِ اطْعَمُوا ـ فَإِنَّهُ حَلاَلٌ ـ أَوْ قَالَ لاَ بَأْسَ بِهِ. شَكَّ فِيهِ ـ وَلَكِنَّهُ لَيْسَ مِنْ طَعَامِي ".
(Tavba al-Anbariy aytdi: Shaʼbiy menga: ‹Hasanning Paygʻambar ﷺdan (rivoyatini) koʻrding (bildingmi)? Men Ibn Umar bilan ikki yilga yaqin — yoki bir yarim yil — birga oʻtirganman; men undan Paygʻambar ﷺdan — mana shundan boshqa (hadis) rivoyat qilganini eshitmadim›, dedi:) U (Ibn Umar) aytdi: Paygʻambar ﷺning sahobalaridan baʼzi kishilar — ular ichida Saʼd (ham) bor edi — bir goʻshtdan yeyishga (kirishgan) edilar. Shunda Paygʻambar ﷺning zavjalaridan biri — bir ayol — ularni chaqirib: ‹Albatta, u — kaltakesak (zabb) goʻshti!› dedi. Bas, ular (yeyishdan) toʻxtadilar. Shunda Rasululloh ﷺ: «Yenglar — yoki: taom qilinglar — chunki u haloldir — yoki: ‹unda zarar yoʻq› dedilar (roviy shubha qildi) — lekin u — mening taomimdan (yeydiganimdan) emas», dedilar.(Тавба ал-Анбарий айтди: Шаъбий менга: ‹Ҳасаннинг Пайғамбар ﷺдан (ривоятини) кўрдинг (билдингми)? Мен Ибн Умар билан икки йилга яқин — ёки бир ярим йил — бирга ўтирганман; мен ундан Пайғамбар ﷺдан — мана шундан бошқа (ҳадис) ривоят қилганини эшитмадим›, деди:) У (Ибн Умар) айтди: Пайғамбар ﷺнинг саҳобаларидан баъзи кишилар — улар ичида Саъд (ҳам) бор эди — бир гўштдан ейишга (киришган) эдилар. Шунда Пайғамбар ﷺнинг завжаларидан бири — бир аёл — уларни чақириб: ‹Албатта, у — калтакесак (забб) гўшти!› деди. Бас, улар (ейишдан) тўхтадилар. Шунда Расулуллоҳ ﷺ: «Енглар — ёки: таом қилинглар — чунки у ҳалолдир — ёки: ‹унда зарар йўқ› дедилар (ровий шубҳа қилди) — лекин у — менинг таомимдан (ейдиганимдан) эмас», дедилар.