حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ الْجَعْدِ، أَخْبَرَنَا شُعْبَةُ،. وَحَدَّثَنِي إِسْحَاقُ، أَخْبَرَنَا النَّضْرُ، أَخْبَرَنَا شُعْبَةُ، عَنْ أَبِي جَمْرَةَ، قَالَ كَانَ ابْنُ عَبَّاسٍ يُقْعِدُنِي عَلَى سَرِيرِهِ فَقَالَ إِنَّ وَفْدَ عَبْدِ الْقَيْسِ لَمَّا أَتَوْا رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنِ الْوَفْدُ ". قَالُوا رَبِيعَةُ. قَالَ " مَرْحَبًا بِالْوَفْدِ وَالْقَوْمِ، غَيْرَ خَزَايَا وَلاَ نَدَامَى ". قَالُوا يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ بَيْنَنَا وَبَيْنَكَ كُفَّارَ مُضَرَ، فَمُرْنَا بِأَمْرٍ نَدْخُلُ بِهِ الْجَنَّةَ، وَنُخْبِرُ بِهِ مَنْ وَرَاءَنَا فَسَأَلُوا عَنِ الأَشْرِبَةِ، فَنَهَاهُمْ عَنْ أَرْبَعٍ وَأَمَرَهُمْ بِأَرْبَعٍ أَمَرَهُمْ بِالإِيمَانِ بِاللَّهِ قَالَ " هَلْ تَدْرُونَ مَا الإِيمَانُ بِاللَّهِ ". قَالُوا اللَّهُ وَرَسُولُهُ أَعْلَمُ. قَالَ " شَهَادَةُ أَنْ لاَ إِلَهَ إِلاَّ اللَّهُ وَحْدَهُ لاَ شَرِيكَ لَهُ وَأَنَّ مُحَمَّدًا رَسُولُ اللَّهِ، وَإِقَامُ الصَّلاَةِ، وَإِيتَاءُ الزَّكَاةِ ـ وَأَظُنُّ فِيهِ ـ صِيَامُ رَمَضَانَ، وَتُؤْتُوا مِنَ الْمَغَانِمِ الْخُمُسَ ". وَنَهَاهُمْ عَنِ الدُّبَّاءِ، وَالْحَنْتَمِ، وَالْمُزَفَّتِ، وَالنَّقِيرِ، وَرُبَّمَا قَالَ الْمُقَيَّرِ. قَالَ " احْفَظُوهُنَّ، وَأَبْلِغُوهُنَّ مَنْ وَرَاءَكُمْ ".
(Abu Jamra aytdi: Ibn Abbos meni oʻz soʻrisiga (taxtiga) oʻtkazardi. U: Abdul-Qays vakillari Rasululloh ﷺning oldilariga kelganlarida, U zot: «(Bu) qaysi vakil (delegatsiya)?» dedilar. Ular: «Rabia (qabilasi)», dedilar. U zot: «Vakillarga (yoki qavmga) marhabo — xor boʻlmagan va pushaymon boʻlmagan (yaxshi) holda (kelibsizlar)!» dedilar. Ular: «Yo Rasululloh, biz bilan Sizning oranglizda Muzar kofirlari bor; bas, bizga shunday bir ishni buyuringki, biz u bilan jannatga kiraylik va uni ortimizdagilarga (qavmimizga) ham yetkazaylik», dedilar. Soʻng ular ichimliklar haqida soʻradilar. Bas, U zot ularni toʻrt (narsa)dan qaytardilar va toʻrt (narsa)ga buyurdilar: ularni Allohga iymon keltirishga buyurdilar-da: «Allohga iymon keltirish nima — bilasizmi?» dedilar. Ular: «Alloh va Uning Rasuli bilguvchiroqdir», dedilar. U zot: «‹La ilaha illalloh, yagona, sherigi yoʻq; va Muhammad — Allohning Rasuli› (deb) guvohlik berish, namozni toʻkis oʻqish, zakot berish — (roviy aytdi: men oʻylaymanki, unda) Ramazon roʻzasini (tutish) ham (bor edi) — va gʻanimatlardan beshdan birini (xums) berishingiz», dedilar. Va U zot ularni dubbo, hantam, muzaffat va naqir (kabi idishlarda nabiz solishdan) qaytardilar — baʼzan ‹muqayyar› (zift surtilgan idish) der edilar. U zot: «Bularni yodlanglar va ortingizdagilarga (qavmingizga) yetkazinglar», dedilar.)(Абу Жамра айтди: Ибн Аббос мени ўз сўрисига (тахтига) ўтказарди. У: Абдул-Қайс вакиллари Расулуллоҳ ﷺнинг олдиларига келганларида, У зот: «(Бу) қайси вакил (делегация)?» дедилар. Улар: «Рабиа (қабиласи)», дедилар. У зот: «Вакилларга (ёки қавмга) марҳабо — хор бўлмаган ва пушаймон бўлмаган (яхши) ҳолда (келибсизлар)!» дедилар. Улар: «Ё Расулуллоҳ, биз билан Сизнинг оранглизда Музар кофирлари бор; бас, бизга шундай бир ишни буюрингки, биз у билан жаннатга кирайлик ва уни ортимиздагиларга (қавмимизга) ҳам етказайлик», дедилар. Сўнг улар ичимликлар ҳақида сўрадилар. Бас, У зот уларни тўрт (нарса)дан қайтардилар ва тўрт (нарса)га буюрдилар: уларни Аллоҳга иймон келтиришга буюрдилар-да: «Аллоҳга иймон келтириш нима — биласизми?» дедилар. Улар: «Аллоҳ ва Унинг Расули билгувчироқдир», дедилар. У зот: «‹Ла илаҳа иллаллоҳ, ягона, шериги йўқ; ва Муҳаммад — Аллоҳнинг Расули› (деб) гувоҳлик бериш, намозни тўкис ўқиш, закот бериш — (ровий айтди: мен ўйлайманки, унда) Рамазон рўзасини (тутиш) ҳам (бор эди) — ва ғаниматлардан бешдан бирини (хумс) беришингиз», дедилар. Ва У зот уларни дуббо, ҳантам, музаффат ва нақир (каби идишларда набиз солишдан) қайтардилар — баъзан ‹муқайяр› (зифт суртилган идиш) дер эдилар. У зот: «Буларни ёдланглар ва ортингиздагиларга (қавмингизга) етказинглар», дедилар.)