حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، قَالَ الزُّهْرِيُّ عَنْ سَالِمٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ حَسَدَ إِلاَّ فِي اثْنَتَيْنِ رَجُلٌ آتَاهُ اللَّهُ الْقُرْآنَ فَهْوَ يَتْلُوهُ آنَاءَ اللَّيْلِ وَآنَاءَ النَّهَارِ، وَرَجُلٌ آتَاهُ اللَّهُ مَالاً فَهْوَ يُنْفِقُهُ آنَاءَ اللَّيْلِ وَآنَاءَ النَّهَارِ ". سَمِعْتُ سُفْيَانَ مِرَارًا لَمْ أَسْمَعْهُ يَذْكُرُ الْخَبَرَ وَهْوَ مِنْ صَحِيحِ حَدِيثِهِ.
(Solimning otasi (Ibn Umar) (roziyallohu anhumo) Paygʻambar ﷺdan (rivoyat qildiki,) U zot: «Hasad — faqat ikki (xislat)da (joiz)dir: bir kishiki, Alloh unga Qurʼon bergan, bas, u uni kechasi (turli) soatlarida va kunduzi (turli) soatlarida tilovat qiladi; va bir kishiki, Alloh unga mol bergan, bas, u uni kechasi (turli) soatlarida va kunduzi (turli) soatlarida infoq qiladi», dedilar.) (Ali ibn Abdulloh aytdi: Men Sufyondan bir necha marta (eshitdim); uning ‹axbarana› (deb) xabar zikr qilganini eshitmadim — holbuki u (bu hadis) uning sahih hadisidandir.)(Солимнинг отаси (Ибн Умар) (розияллоҳу анҳумо) Пайғамбар ﷺдан (ривоят қилдики,) У зот: «Ҳасад — фақат икки (хислат)да (жоиз)дир: бир кишики, Аллоҳ унга Қуръон берган, бас, у уни кечаси (турли) соатларида ва кундузи (турли) соатларида тиловат қилади; ва бир кишики, Аллоҳ унга мол берган, бас, у уни кечаси (турли) соатларида ва кундузи (турли) соатларида инфоқ қилади», дедилар.) (Али ибн Абдуллоҳ айтди: Мен Суфёндан бир неча марта (эшитдим); унинг ‹ахбарана› (деб) хабар зикр қилганини эшитмадим — ҳолбуки у (бу ҳадис) унинг саҳиҳ ҳадисидандир.)