حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مَخْلَدٍ ، وَإِسْمَاعِيلُ بْنُ عَلِيٍّ ، وَعَبْدُ الْبَاقِي بْنُ قَانِعٍ قَالُوا : نا إِبْرَاهِيمُ الْحَرْبِيُّ , نا أَبُو نُعَيْمٍ ، نا عَزْرَةُ بْنُ ثَابِتٍ , عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ ، عَنْ جَابِرٍ , قَالَ : " جَاءَ رَجُلٌ فَقَالَ : أَصَابَتْنِي جَنَابَةٌ , وَإِنِّي تَمَعَّكْتُ فِي التُّرَابِ , قَالَ : اضْرِبْ , فَضَرَبَ بِيَدِهِ فَمَسَحَ وَجْهَهُ , ثُمَّ ضَرَبَ بِيَدِهِ أُخْرَى فَمَسَحَ بِهِمَا يَدَيْهِ إِلَى الْمِرْفَقَيْنِ "
Jobir (roziyallohu anhu) dedi: Bir kishi kelib: «Menga janobat yetdi, men esa tuproqda agʻanadim», dedi. U: «Ur», dedi. Shunda u qoʻli bilan urib, yuzini mash qildi, soʻng ikkinchi qoʻli bilan urib, ular bilan qoʻllarini tirsaklarga qadar mash qildi.Жобир (розияллоҳу анҳу) деди: Бир киши келиб: «Менга жанобат етди, мен эса тупроқда ағанадим», деди. У: «Ур», деди. Шунда у қўли билан уриб, юзини маш қилди, сўнг иккинчи қўли билан уриб, улар билан қўлларини тирсакларга қадар маш қилди.