ثنا يَحْيَى بْنُ صَاعِدٍ ، نَا سَوَّارُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ الْعَنْبَرِيُّ , نَا مُعْتَمِرُ بْنُ سُلَيْمَانَ , عَنْ لَيْثٍ , عَنْ مُجَاهِدٍ , عَنِ ابْنِ عُمَرَ ، وَأَبِي هُرَيْرَةَ رَفَعَا الْحَدِيثَ , قَالَ : " لا يَبِيعُ حَاضِرٌ لِبَادٍ , وَلا تَلَقَّوُا السِّلَعَ بِأَفْوَاهِ الطُّرُقِ , وَلا تَنَاجَشُوا , وَلا يَسِمُ الرَّجُلُ عَلَى سَوْمِ أَخِيهِ , وَلا يَخْطِبُ عَلَى خِطْبَةِ أَخِيهِ حَتَّى يَنْكِحَ أَوْ يَرُدَّ , وَلا تَسْأَلُ الْمَرْأَةُ طَلاقَ أُخْتِهَا لِتَكْتَفِئَ مَا فِي صَحْفَتِهَا , فَإِنَّمَا لَهَا مَا كُتِبَ لَهَا , وَلا تَبِيعُوا الْمُصَرَّاةَ مِنَ الإِبِلِ وَالْغَنَمِ , فَمَنِ اشْتَرَاهَا فَهُوَ بِالْخِيَارِ إِنْ شَاءَ رَدَّهَا وَصَاعًا مِنْ تَمْرٍ , وَالرَّهْنُ مَرْكُوبٌ وَمَحْلُوبٌ "
Mujohid Ibn Umar va Abu Hurayra (roziyallohu anhum)dan rivoyat qildi, ikkovi hadisni marfuʼ qilib aytdilar: «Shahar aholisi badaviy uchun sotmasin, mollarni yoʻl ogʻzida qarshi olib olmanglar, najsh qilmanglar, kishi birodarining savdosi ustiga savdo qilmasin, birodarining sovchiligi ustiga sovchi qoʻymasin — toki u nikohlansin yoki voz kechsin, ayol oʻz opa-singlisining idishidagini oʻziga agʻdarib olish uchun uning talogʻini soʻramasin, chunki unga faqat oʻziga yozilgani boʻladi. Tuya va qoʻyning sutini toʻplab sotmanglar; kim uni sotib olsa, ixtiyorlidir: xohlasa uni bir soʼ xurmo bilan qaytaradi. Garovga qoʻyilgan hayvon minilib, sogʻiladi».Мужоҳид Ибн Умар ва Абу Ҳурайра (розияллоҳу анҳум)дан ривоят қилди, иккови ҳадисни марфуъ қилиб айтдилар: «Шаҳар аҳолиси бадавий учун сотмасин, молларни йўл оғзида қарши олиб олманглар, нажш қилманглар, киши биродарининг савдоси устига савдо қилмасин, биродарининг совчилиги устига совчи қўймасин — токи у никоҳлансин ёки воз кечсин, аёл ўз опа-синглисининг идишидагини ўзига ағдариб олиш учун унинг талоғини сўрамасин, чунки унга фақат ўзига ёзилгани бўлади. Туя ва қўйнинг сутини тўплаб сотманглар; ким уни сотиб олса, ихтиёрлидир: хоҳласа уни бир сў хурмо билан қайтаради. Гаровга қўйилган ҳайвон минилиб, соғилади».