نَا أَبُو بَكْرٍ الشَّافِعِيُّ ، نَا مُحَمَّدُ بْنُ شَاذَانَ , نَا مُعَلَّى , نَا مُحَمَّدُ بْنُ جَابِرٍ , عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ , عَنْ غَرِيبٍ , قَالَ : قُلْتُ لِعَلِيٍّ رَضِيَ اللَّهُ عَنْهُ : " إِنَّ عِنْدِي جَارِيَةً وَأُمَّهَا ، وَقَدْ وَلَدَتَا لِي كِلْتَاهُمَا فَمَا تَرَى , قَالَ : آيَةٌ تَحِلُّ وَآيَةٌ تُحَرِّمُ ، وَلَمْ أَكُنْ أَفْعَلْهُ أَنَا وَلا أَهْلُ بَيْتِي "
Gʻarib aytdi: Men Ali (roziyallohu anhu)ga: «Menda bir choʻri va uning onasi bor, ikkovi ham menga farzand tugʻdi; nima deysan?» dedim. U: «Bir oyat halol qiladi, bir oyat harom qiladi; men ham, ahli baytim ham buni qilmas edik», dedi.Ғариб айтди: Мен Али (розияллоҳу анҳу)га: «Менда бир чўри ва унинг онаси бор, иккови ҳам менга фарзанд туғди; нима дейсан?» дедим. У: «Бир оят ҳалол қилади, бир оят ҳаром қилади; мен ҳам, аҳли байтим ҳам буни қилмас эдик», деди.