نَا أَبُو بَكْرٍ النَّيْسَابُورِيُّ ، نَا مُحَمَّدُ بْنُ يَحْيَى , نَا عَمْرُو بْنُ أَبِي سَلَمَةَ , عَنْ زُهَيْرِ بْنِ مُحَمَّدٍ , عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ , عَنْ عَمْرِو بْنِ شُعَيْبٍ , عَنْ أَبِيهِ , عَنْ جَدِّهِ أَنّ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ , قَالَ : " إِذَا ادَّعَتِ الْمَرْأَةُ طَلاقَ زَوْجِهَا فَجَاءَتْ عَلَى ذَلِكَ بِشَاهِدٍ عَدْلٍ اسْتُحْلِفَ زَوْجُهَا ، فَإِنْ حَلَفَ بَطَلَتْ شَهَادَةُ الشَّاهِدِ , وَإِنْ نَكَلَ فَنُكُولُهُ بِمَنْزِلَةِ شَاهِدٍ آخَرَ ، وَجَازَ طَلاقُهُ "
Abdulloh ibn Amr ibn al-Os (roziyallohu anhumo)dan rivoyat qilinadiki, Paygʻambar ﷺ: «Agar ayol eri uni taloq qilganini daʼvo qilsa va bunga bir adolatli guvoh keltirsa, erini qasam ichishga chaqiriladi. Agar u qasam ichsa, guvohning guvohligi botil boʻladi. Agar u qasam ichishdan bosh tortsa, uning bosh tortishi ikkinchi bir guvoh oʻrnida boʻladi va taloqi voqe boʻladi», dedilar.Абдуллоҳ ибн Амр ибн ал-Ос (розияллоҳу анҳумо)дан ривоят қилинадики, Пайғамбар ﷺ: «Агар аёл эри уни талоқ қилганини даъво қилса ва бунга бир адолатли гувоҳ келтирса, эрини қасам ичишга чақирилади. Агар у қасам ичса, гувоҳнинг гувоҳлиги ботил бўлади. Агар у қасам ичишдан бош тортса, унинг бош тортиши иккинчи бир гувоҳ ўрнида бўлади ва талоқи воқе бўлади», дедилар.