حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ عَلِيِّ بْنِ الْعَلاءِ ، نا مَحْمُودُ بْنُ خِدَاشٍ , نا إِسْمَاعِيلُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ , عَنْ عَبْدِ الْعَزِيزِ بْنِ صُهَيْبٍ , قَالَ : قَالَ أَنَسُ بْنُ مَالِكٍ , قَالَ : " كُنَّا بِالْمَدِينَةِ إِذَا أُذِّنَ بِالْمَغْرِبِ ابْتَدَرَ الْقَوْمُ السَّوَارِيَ يُصَلُّونَ الرَّكْعَتَيْنِ حَتَّى إِنَّ الْغَرِيبَ لَيَدْخُلُ الْمَسْجِدَ فَيَرَى أَنَّ الصَّلاةَ قَدْ صُلِّيَتْ مِنْ كَثْرَةِ مَنْ يُصَلِّيهَا "
Anas ibn Molik (roziyallohu anhu) aytdi: Biz Madinada edik; shomga azon aytilganda odamlar ustunlar tomon shoshilib, ikki rakʼat namoz oʻqir edilar. Hatto begona kishi masjidga kirib, uni oʻqiyotganlarning koʻpligidan namoz oʻqib boʻlingan deb oʻylardi.Анас ибн Молик (розияллоҳу анҳу) айтди: Биз Мадинада эдик; шомга азон айтилганда одамлар устунлар томон шошилиб, икки ракъат намоз ўқир эдилар. Ҳатто бегона киши масжидга кириб, уни ўқиётганларнинг кўплигидан намоз ўқиб бўлинган деб ўйларди.