أَخْبَرَنَا أَبُو النُّعْمَانِ ، حَدَّثَنَا يَزِيدُ بْنُ زُرَيْعٍ ، حَدَّثَنَا دَاوُدُ ، عَنْ أَبِي نَضْرَةَ ، عَنْ أَبِي سَعِيدٍ الْخُدْرِيِّ : أَنَّ أَبَا مُوسَى الْأَشْعَرِيَّ اسْتَأْذَنَ عَلَى عُمَرَ ثَلَاثَ مَرَّاتٍ، فَلَمْ يُؤْذَنْ لَهُ، فَرَجَعَ، قَالَ : سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ، يَقُولُ : " إِذَا اسْتَأْذَنَ الْمُسْتَأْذِنُ ثَلَاثَ مَرَّاتٍ : فَإِنْ أُذِنَ لَهُ وَإِلَّا، فَلْيَرْجِعْ " ، فَقَالَ : لَتَأْتِيَنَّ بِمَنْ يَشْهَدُ مَعَكَ، أَوْ لَأَفْعَلَنَّ، وَلَأَفْعَلَنَّ. قَالَ أَبُو سَعِيدٍ : فَأَتَانَا وَأَنَا فِي قَوْمٍ مِنْ أَصْحَابِ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ فِي الْمَسْجِدِ، وَهُوَ فَزِعٌ مِنْ وَعِيدِ عُمَرَ إِيَّاهُ، فَقَامَ عَلَيْنَا، فَقَالَ : أَنْشُدُ اللَّهَ مِنْكُمْ رَجُلًا سَمِعَ ذَلِكَ مِنْ رَسُولِ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ إِلَّا شَهِدَ لِي بِهِ. قَالَ : فَرَفَعْتُ رَأْسِي، فَقُلْتُ : أَخْبِرْهُ أَنِّي مَعَكَ عَلَى هَذَا. وَقَالَ ذَاكَ آخَرُونَ، فَسُرِّيَ عَنْ أَبِي مُوسَى
Abu Said al-Xudriy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, Abu Muso al-Ashʼariy Umarning huzuriga kirishga uch marta izn soʻradi, unga izn berilmadi va u qaytib ketdi. U: «Rasululloh ﷺ: ‹Izn soʻrovchi uch marta izn soʻrasa, unga izn berilsa (kiradi), boʻlmasa qaytsin›, deganlarini eshitganman», dedi. Umar: «Albatta, sen bilan birga guvohlik beradigan kishini keltirasan, boʻlmasa shunday-shunday qilaman», dedi. Abu Said aytdi: U bizning huzurimizga keldi — men masjidda Rasululloh ﷺ sahobalaridan boʻlgan bir jamoa ichida edim — u Umarning doʻq-poʻpisasidan qoʻrqib ketgan edi. U bizning oldimizda turib: «Sizlardan buni Rasululloh ﷺdan eshitgan kishini men uchun guvohlik berishga Alloh nomi bilan ogohlantiraman», dedi. (Abu Said) aytdi: Men boshimni koʻtarib: «Unga xabar bergin, men bu haqda sen bilan birgaman», dedim. Boshqalar ham shuni aytdi, shunda Abu Musoning gʻami tarqaldi.Абу Саид ал-Худрий (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, Абу Мусо ал-Ашъарий Умарнинг ҳузурига киришга уч марта изн сўради, унга изн берилмади ва у қайтиб кетди. У: «Расулуллоҳ ﷺ: ‹Изн сўровчи уч марта изн сўраса, унга изн берилса (киради), бўлмаса қайтсин›, деганларини эшитганман», деди. Умар: «Албатта, сен билан бирга гувоҳлик берадиган кишини келтирасан, бўлмаса шундай-шундай қиламан», деди. Абу Саид айтди: У бизнинг ҳузуримизга келди — мен масжидда Расулуллоҳ ﷺ саҳобаларидан бўлган бир жамоа ичида эдим — у Умарнинг дўқ-пўписасидан қўрқиб кетган эди. У бизнинг олдимизда туриб: «Сизлардан буни Расулуллоҳ ﷺдан эшитган кишини мен учун гувоҳлик беришга Аллоҳ номи билан огоҳлантираман», деди. (Абу Саид) айтди: Мен бошимни кўтариб: «Унга хабар бергин, мен бу ҳақда сен билан биргаман», дедим. Бошқалар ҳам шуни айтди, шунда Абу Мусонинг ғами тарқалди.