أَخْبَرَنَا أَبُو عَاصِمٍ ، عَنْ عَبْدِ الْحَمِيدِ بْنِ جَعْفَرٍ ، عَنْ أَبِيهِ ، عَنْ تَمِيمِ بْنِ مَحْمُودٍ ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ شِبْلٍ الْأَنْصَارِيِّ ، قَالَ : " نَهَى رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ عَنْ افْتِرَاشِ السَّبُعِ، وَنَقْرَةِ الْغُرَابِ، وَأَنْ يُوطِنَ الرَّجُلُ الْمَكَانَ كَمَا يُوطِنُ الْبَعِيرُ "
Abdurrahmon ibn Shibl al-Ansoriy (roziyallohu anhu) aytadi: Rasululloh ﷺ yirtqich hayvon (oldingi oyoqlarini) yozgandek yozishdan, qargʻa choʻqigandek (sajda qilish)dan va kishining tuya oʻz joyini makon qilib olgani kabi (bir joyni oʻziga) makon qilib olishidan qaytardilar.Абдурраҳмон ибн Шибл ал-Ансорий (розияллоҳу анҳу) айтади: Расулуллоҳ ﷺ йиртқич ҳайвон (олдинги оёқларини) ёзгандек ёзишдан, қарға чўқигандек (сажда қилиш)дан ва кишининг туя ўз жойини макон қилиб олгани каби (бир жойни ўзига) макон қилиб олишидан қайтардилар.