أَخْبَرَنَا أَحْمَدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ ، حَدَّثَنَا حَجَّاجُ بْنُ مُحَمَّدٍ ، قَالَ : قَالَ ابْنُ جُرَيْجٍ : أَخْبَرَنِي عُثْمَانُ بْنُ أَبِي سُلَيْمَانَ ، عَنْ عَلِيٍّ الْأَزْدِيِّ ، عَنْ عُبَيْدِ بْنِ عُمَيْرٍ اللَّيْثِيِّ ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ حُبْشِيٍّ ، أَنّ النَّبِيَّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ سُئِلَ : أَيُّ الْأَعْمَالِ أَفْضَلُ؟ قَالَ : " إِيمَانٌ لَا شَكَّ فِيهِ، وَجِهَادٌ لَا غُلُولَ فِيهِ، وَحَجَّةٌ مَبْرُورَةٌ ". قِيلَ : فَأَيُّ الصَّلَاةِ أَفْضَلُ؟ قَالَ : " طُولُ الْقِيَامِ ". قِيلَ : فَأَيُّ الصَّدَقَةِ أَفْضَلُ؟ قَالَ : " جُهْدُ مُقِلٍّ ". قِيلَ : فَأَيُّ الْهِجْرَةِ أَفْضَلُ؟ قَالَ : " أَنْ تَهْجُرَ مَا حَرَّمَ اللَّهُ عَلَيْكَ ". قِيلَ : فَأَيُّ الْجِهَادِ أَفْضَلُ؟ قَالَ : " مَنْ جَاهَدَ الْمُشْرِكِينَ بِمَالِهِ وَنَفْسِهِ ". قِيلَ : فَأَيُّ الْقَتْلِ أَشْرَفُ؟ قَالَ : " مَنْ عُقِرَ جَوَادُهُ وَأُهْرِيقَ دَمُهُ "
Abdulloh ibn Hubshiy (roziyallohu anhu)dan rivoyat qilinadiki, Nabiy ﷺdan: «Qaysi amal afzalroq?» deb soʻraldi. U zot: «Shubha aralashmagan iymon, xiyonat aralashmagan jihod va mabrur haj», dedilar. «Qaysi namoz afzalroq?» deyildi. U zot: «Qiyomi uzun boʻlgani», dedilar. «Qaysi sadaqa afzalroq?» deyildi. U zot: «Kam (mol)li kishining bor kuchini sarflashi», dedilar. «Qaysi hijrat afzalroq?» deyildi. U zot: «Alloh senga harom qilgan narsani tark etishing», dedilar. «Qaysi jihod afzalroq?» deyildi. U zot: «Mushriklarga qarshi moli va joni bilan jihod qilgan kishinikidir», dedilar. «Qaysi oʻldirilish sharafliroq?» deyildi. U zot: «Oti nishlanib, qoni toʻkilgan kishinikidir», dedilar.Абдуллоҳ ибн Ҳубший (розияллоҳу анҳу)дан ривоят қилинадики, Набий ﷺдан: «Қайси амал афзалроқ?» деб сўралди. У зот: «Шубҳа аралашмаган иймон, хиёнат аралашмаган жиҳод ва мабрур ҳаж», дедилар. «Қайси намоз афзалроқ?» дейилди. У зот: «Қиёми узун бўлгани», дедилар. «Қайси садақа афзалроқ?» дейилди. У зот: «Кам (мол)ли кишининг бор кучини сарфлаши», дедилар. «Қайси ҳижрат афзалроқ?» дейилди. У зот: «Аллоҳ сенга ҳаром қилган нарсани тарк этишинг», дедилар. «Қайси жиҳод афзалроқ?» дейилди. У зот: «Мушрикларга қарши моли ва жони билан жиҳод қилган кишиникидир», дедилар. «Қайси ўлдирилиш шарафлироқ?» дейилди. У зот: «Оти нишланиб, қони тўкилган кишиникидир», дедилар.