أَخْبَرَنَا عُبَيْدُ بْنُ يَعِيشَ ، حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ آدَمَ ، عَنْ حَمْزَةَ بْنِ حَبِيبٍ ، عَنْ أَبِي إِسْحَاق ، عَنْ الْأَغَرِّ ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ ، وَأَبِي سَعِيدٍ ، عَنِ النَّبِيِّ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ : # وَنُودُوا أَنْ تِلْكُمُ الْجَنَّةُ أُورِثْتُمُوهَا بِمَا كُنْتُمْ تَعْمَلُونَ سورة الأعراف آية 43 #، قَالَ : " نُودُوا : صِحُّوا فَلَا تَسْقَمُوا، وَانْعَمُوا فَلَا تَبْؤُسُوا، وَشِبُّوا فَلَا تَهْرَمُوا، وَاخْلُدُوا فَلَا تَمُوتُوا "
Abu Hurayra va Abu Said (roziyallohu anhumo) Nabiy ﷺ dan {Va ularga: Mana shu jannat — qilib oʻtgan amallaringiz sababli unga voris qilindingiz, deb nido qilindi} (Aʼrof surasi, 43) (oyati haqida) rivoyat qildilar: U zot: «Ularga: ‹Sogʻ boʻlinglar, endi kasal boʻlmaysizlar; neʼmatda boʻlinglar, endi mashaqqat koʻrmaysizlar; yosh boʻlinglar, endi qarimaysizlar; abadiy qolinglar, endi oʻlmaysizlar›, deb nido qilinadi», dedilar.Абу Ҳурайра ва Абу Саид (розияллоҳу анҳумо) Набий ﷺ дан {Ва уларга: Мана шу жаннат — қилиб ўтган амалларингиз сабабли унга ворис қилиндингиз, деб нидо қилинди} (Аъроф сураси, 43) (ояти ҳақида) ривоят қилдилар: У зот: «Уларга: ‹Соғ бўлинглар, энди касал бўлмайсизлар; неъматда бўлинглар, энди машаққат кўрмайсизлар; ёш бўлинглар, энди қаримайсизлар; абадий қолинглар, энди ўлмайсизлар›, деб нидо қилинади», дедилар.